Poverenje svojih sugrađana Svift je stekao ličnim plemenitim gestovima. Za njegovom vladavinom ostali su zapisi da je trećinu svog godišnjeg prihoda davao gradskoj sirotinji, da je uvek pešačio ne bi li uštedeo novčić za kočijaša i dao ga prosjaku, da je za večerom pio pivo umesto vina i razliku u novcu čuvao za neku od starih sluškinja... U jednom se, ipak, nikad nije promenio, a čemu se tragovi mogu naslutiti i u Uputstvima posluzi: dok je po njemu ljudski rod najpre odlikovala iskvarenost i pohlepa, ljudsko biće mu nikad nije bilo daleko od srca. U tome se, rečju, ogledao Sviftov humanizam.
