Ipak, zašto ne priznati, urednik se predomišljao između tri naslova: BITI SLOBODAN, BITI ROKENROL i BITI KAMEN KOJI SE KOTRLJA. Prvog se lišio zato da ne bi bio „samo“ citat čuvenih stihova, a trećeg jer je predugačak i nije lak za izgovor. Mada bi poruka rokenrola mogla biti upravo to: biti čvrst i postojan kao kamen, a opet pokretan, makar toliko da se pokrene drugi kamen, a drugi kamen pokrene treći... do pravog „odrona osećanja“.
Primećujete, ono biti, kao postojati, živeti ili imati stav, u sve tri varijante bilo je nesumnjivo. Tekstovi Petra Pece Popovića "Ulazak u harem" i "Čudna šuma" Mihajla Pantića u knjizi o srpskom rokenrolu to saopštavaju na najlepši mogući ? prisan način. Reč je o mestu gde se ne treba čuvati od „odrona osećanja“.
