Proizvodi

Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti Nade Dušanić jeste istorijski roman snažne dokumentarne podloge, koji se oslanja na stvarne ličnosti, događaje i dokumentarnu građu iz vremena Drugog svetskog rata. Već podnaslovom Grobnica za Borisa Davidoviča na ženski način roman uspostavlja dijalog sa Kišovom poetikom ali iz sopstvene, autentične perspektive. U središtu su sudbine pojedinca suočenih s nasiljem istorije, zlom totalitarizma i pitanjem lične odgovornosti. Spajanjem faktografije, pripovedne sugestivnosti i refleksivnih deonica autorka gradi slojevitu i uznemirijuću prozu o strahu, otporu, žrtvi i očuvanju ljudskosti.

Ili je upravo ta agonija znak njene najdublje vitalnosti? Znak neprestanog preispitivanja, obnove i razvoja? Jer, kako je tvrdio Fridrih Niče, stanje borbe jeste stanje najvišeg reda ‒ prostor iz kog se rađaju nove vrednosti.

Agonija književnosti Slobodana Grubačića pretresa ključna pitanja savremene teorije književnosti: Šta se, u vremenu koje nazivamo svojim, događa s temeljnim pojmovima književnog sveta? Propitujući radikalne poremećaje i duboku relativizaciju pet oslonaca umetnosti proze ‒ autora, naratora, junaka, čitaoca i teksta ‒ ona osvetljava ne samo složene odnose između pisca i njegovog junaka, naratora i čitaoca već i neizvesnu sudbinu samog teksta: žive pesničke reči okovane slovima.

Da li književnost, onakva kakvu smo nekada poznavali, nestaje u neodređenosti romana, u žanrovskoj neizvesnosti poezije...? Da li se njen smisao rasipa u višeznačju, u odbacivanju jezičkih stega, u eksperimentu i inovaciji koji književnost izbacuju u orbitu iskonske neizvesnosti, neprestano dovodeći u pitanje sve što je vekovima verovala o sebi ‒ svoje postojanje, svoju svrhu, sopstveni razlog trajanja?

Ili je upravo ta agonija znak njene najdublje vitalnosti? Znak neprestanog preispitivanja, obnove i razvoja? Jer, kako je tvrdio Fridrih Niče, stanje borbe jeste stanje najvišeg reda ‒ prostor iz kog se rađaju nove vrednosti.

Evo knjige o putovanjima koja, baš kao i sreća, nema svoju algebru, ali ima magiju – vrtoglavicu, poput ruleta. Danas, kada čovek dobija svet gotov za upotrebu, pred nama su priče o hodočašću u magične kuće gde su se rađali, bivali, umirali oni koji su menjali istoriju postojanja na ovoj grešnoj zemlji, spis o svetim domovima gde su živeli Šekspir, Rembrant, Betoven, Mocart, Hundertvaser, Tutankamon, Van Gog, Mone, Diras, Jursenar, Romen Gari, Milena Barili, Andrić, Dučić, LJuba Popović... Knjiga Na kafi kod Šekspira otkriva krvno srodstvo koje postoji između prostora, predmeta i duhova velikih ljudi što još uvek lutaju odajama svojih domova, odgonetajući saglasja između genija i mesta gde su sanjali odvažne snove. Na kafi kod Šekspira je delo napisano u slavu putovanja u dublje, eteričnije svetove kuća onih koji su promenili sudbinu sveta, ispili je do poslednje kapi, znajući da je „svaki protraćen trenutak, iscurela krv bogova“.

Nagrada „LJubomir P. Nenadović“ za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku u 2021/2022. godini

Pod pariskim krovovima, jedno prekoputa drugog, živi dvoje ljudi zatvoreno u svoje stanove i svoje svetove. Dani im protiču u tišini, predvidivim sitnim ritualima i pogledima kroz prozor. Kako se godišnja doba smenjuju, a prisustvo drugog postaje sve stvarnije, njihova usamljenost počinje da se preobražava, u potrebu, čak u stidljivu u nadu da izlaz postoji. Prekoputa je suptilan i potresan roman o samoći, traumi, strahu od suočavanja s bolom i krhkoj mogućnosti ponovnog susreta sa svetom i sa samim sobom.

U sivoj beogradskoj zgradi u ulici Veljka Petrovića 145, šest života teče uporedo, odvojeno tankim zidovima i još tanjom linijom između izolacije i pripadanja. Šestoro junaka dele zidove ali ne i stvarnost. Spaja ih jedino lift u kome se ćuti. Svako od njih je zarobljenik sopstvene tišine – one koja štiti i ujedno guši.

Ali tišina ima svoje pukotine.

Kroz mesece koje pratimo – od januara do decembra 2025. – sitni trenuci počinju da probijaju zidove. Razgovor na klupi. Savet u hodniku. Slučajan dodir nakon pet meseci digitalne komunikacije. Pismo koje se konačno šalje. Violina koja ponovo svira. Majka koja konačno ne zove sina samo utorkom i četvrtkom.

U romanu Na ivici tišine istražuju se najsuptilniji oblici moderne usamljenosti – one koja ne nastaje iz fizičke izolacije već iz nemoći da se premosti jaz između sebe i drugih, čak i kada su drugi nadohvat ruke. Kroz poetičan i višeslojni narativ, prekidan zapažanjima nadzorne kamere koja sve vidi ali ništa ne razume, gradi se mozaik savremenog grada gde je pripadanje postalo najređa roba i neprocenjiva dragocenost.

Ovo nije priča o velikim preokretima već o malim, nežnim kretanjima jednih ka drugima. Ovo je priča o pobedi ljudskosti.

AZBUČNIK VEČNOG GRADA je knjiga koja istražuje duboke korene i kontradikcije Rima, grada koji spaja antičku slavu i modernu dinamiku. Rim je predstavljen kao mesto gde se susreću različite epohe i kulture, što ga čini jedinstvenim u svetu. Kroz priče o značajnim ličnostima, spomenicima i istorijskim događajima, knjiga otkriva složenu mrežu veza između srpskog naroda i Večnog grada. Ovo štivo nije samo istorijski vodič nego je i intimno svedočanstvo o životu i kulturi koje na novi način predstavlja doprinos Srba oblikovanju rimske istorije. Namera autora je da čitaocima pruži novu perspektivu o Rimu, istovremeno obogaćujući i srpsku i međunarodnu publiku.

U svetu u kojem algoritmi, mediji i društvene mreže svakodnevno prepravljaju našu sliku stvarnosti, Moć percepcije – kada stvarnost izgubi bitku razotkriva kako nastaju paralelne istine, kako se emocija pretvara u dokaz, a narativ u zamenu za realnost. Knjiga pokazuje na koji način se naš um, navike i digitalno okruženje koriste da bismo poverovali u ono što je ubedljivo, a ne u ono što je tačno.

Knjiga ne nudi utešne odgovore, već jasno strukturisanu analizu i skup principa „perceptivne pismenosti“ – kako da prepoznamo manipulaciju, sačuvamo autonomiju mišljenja i obnovimo minimalan konsenzus oko činjenica.

Ovo je knjiga za sve koji žele da razumeju kako se danas proizvodi saglasnost, kako se ruši zajednički svet činjenica i kako se (još uvek) može braniti lična sloboda prosuđivanja. I za sve one koji ne pristaju da im istinu određuje algoritam, da im mišljenje zamenjuju tuđi narativi i da odustanu od razlike između onoga što je ubedljivo i onoga što je stvarno.

The monograph on Miomir Vukobratović offers a comprehensive account of the life, scientific achievements, and personality of one of the pioneers of global robotics and one of the most prominent Serbian scientists of the 20th and 21st centuries. The book brings together well-documented material covering more than five decades of research, over 500 publications, numerous international collaborations, and innovations that have left a lasting impact on the field of humanoid robotics—most notably his renowned Zero Moment Point theory of locomotion.

Published in both Serbian and English, this book is not only a scientific biography but also a tribute to a visionary whose creativity, innovation, and dedication to science have left an indelible mark on the global scientific heritage.

The monograph also sheds light on Professor Vukobratović’s personality—his intellect and cultural refinement, boundless energy, charisma, and wide-ranging interests. Beyond science, he was deeply passionate about the arts, especially music and theatre, and was an accomplished violinist. This aspect of his character reflects a profound sensitivity, humanity, and inner richness that he brought into every facet of his work.

The book is the result of collaboration among his many colleagues and associates from Serbia and abroad, who, through essays, interviews, and personal recollections, testify to the exceptional respect he commanded within the international scientific community and to his far-reaching influence.

The monograph aims to preserve the memory of Professor Vukobratović as a man who pushed the boundaries of what was possible, elevated Serbian science on the global stage, and inspired generations to come. It stands as a valuable record not only of scientific excellence but also of the humanity of an extraordinary individual.

U školi, igraonicama, na treninzima... deca se vrlo rano susreću s vršnjačkim nasiljem. U knjizi koja obuhvata šest kratkih priča u stripu prikazane su različite situacije, razlozi zbog kojih do njih dolazi i načini za njihovo rešavanje. Da li je moguće suprotstaviti se i prekinuti ćutanje? Kome se obratiti? Kako zaustaviti nasilje?

Psihološkinja Nadež Larše i novinarka Žilijet Sos daju dragocene savete za prevazilaženje ovakvih situacija, bilo da je reč o žrtvi, svedoku ili vinovniku nasilja. Ovo je delo od opšteg društvenog značaja i namenjeno je čitanju u krugu porodice.

Povodom sto pedeset godina od rođenja profesora kriminalistike i humaniste Arčibalda Rodolfa Rajsa, Kriminalističko policijski univerzitet i Službeni glasnik objavljuju njegov esej pod nazivom Čujte Srbi!

Posvećeni prijatelj Srba, istražitelj zločina okupatorskih vojski u Prvom svetskom ratu, jedan od utemeljitelja policijske nauke u našoj zemlji, napisao je poslanicu srpskom narodu pre skoro jednog veka, godinu dana pre svoje smrti (1929). Rajs je opisao vrline i mane naših predaka, društvene pojave i procese, kao što su stanje inteligencije i seljaštva, uloga religije i etike u društvu, položaj žena i omladine, politika i parlamentarizam, odnos elite i građana…
Svojevrsna etnološka studija je ogledalo Srbije viđeno očima „tuđina“. Upozoravajući na opasnost od propadanja i nestanka

Odrastanje uz ostatke starog reda i još neprevreli novi poredak, uz stanične kafane, uspomene iz ratova i olajisane slike novog vremena, cigan-malu, autentične karaktere čaršije na Carskom drumu i rakiju kao sinonim muškosti i porodičnih somnabulija, stvara široku perspektivu priče sačinjene od bola odrastanja i iskušavanja đavola iz rakijskih flaša. Život je koloplet suza i smeha, sećanja koja bole i uspomena koje se kroz smeh oslobađaju. Saša Buđevac nije DŽek London, ali njegov junak jeste DŽon Barlikorn (sinonim za alkohol i pseudonim pisca DŽona Grifina – DŽeka Londona, kojim je potpisano prvo izdanje Kralja alkohola), putovođa kroz rakijaške magme kao u Londonovom autobiografskom romanu Kralj alkohol, koji se ovog puta dešava u Nišu. Mnogi neće primetiti razliku.

Izvorna Kamasutra predstavlja traktat o ljubavi sa stotinama saveta i predloga kako da partneri dosegnu što potpuniju bliskost, uživanje i sklad. U ovom savremenom, inkluzivnom izdanju pronaći ćete izbor od 80 najlepših i najinspirativnijih saveta, dopunjenih senzualnim, zavodljivim i oniričnim ilustracijama.

Knjiga obiluje i nizom šarmantnih, pomalo nestašnih anegdota, pa se čita sa uživanjem – brižljivo osmišljen tekst, pun sitnih finesa, zasigurno će osvojiti svaku čitateljku i svakog čitaoca.



Uz ovaj mali ilustrovani vodič kroz Kamasutru poželećete da bez imalo zadrške podelite s partnerom nežne, razigrane i strastvene večeri.

Muzika sveta Vladimira Đuričića jedinstvena je putujuća antologija, koja otkriva kako muzika oblikuje identitet naroda, kulturu i istoriju. Kroz priče o umetnicima i žanrovima od Japana do Portugalije, od Rusije do Argentine, knjiga vodi čitaoca u srce zvučnih pejzaža planete. Isprepletena anegdotama, kulturološkim uvidima i emocijama, ova knjiga je pravo blago za ljubitelje muzike, putovanja i čovečanske priče u notaciji. Muzika sveta je više od knjige – to je zvuk duše u koricama.

Pre svega, upozorenje! Ova knjiga može u vama izazvati nagli porast žudnje za životom, jer ovo je delo čija je glavna promisao da se u životu računaju samo umetnost i uživanje. Inspirisana je raskošnim, estetski nadahnjujućim slikama Slavka Krunića, koje iznova stvaraju svet uživanja i zadovoljstava. Evo knjige čiji junaci divlje, čežnjivo, detinje neustrašivo i katkad besramno biraju hedonizam, smatrajući da bi život lišen strasti prema vinima, Erosu, gastronomiji, umetnosti – čistim inkarnacijama božanskih sila, bio – greška. Ove priče, s filološkim žarom, odvešće čitaoca u gradove žudnje, u zavodljive i estetski nadahnjujuće hotele, u tajne budoare kojima vladaju neutoljiva žeđ i opojna sloboda, i navešće čitaoca da uživa kao veseli buržuj i misli i filozofira kao polubog.

Ako ste razmišljali o tome kako je to biti neko drugi, ako ste se nekad i osećali kao da postajete neko drugi, ako ste na ivici svega onoga što odrasli, sa osmehom ili uz uzdah, zovu pubertet, e onda je ovo knjiga za vas! Da, za vas, ali se ovog puta misli lično na tebe, dok nezaustavljivo, dušom i telom, ideš ka vremenu kad će ti se ljudi obraćati na „vi“, dakle, kad će vam se (vama lično!) ljudi tako obraćati! Ako ste ihahaj izrasli iz knjiga za decu, a knjige za odrasle su vam i dalje za broj veće, evo, izvolite priču po vašoj meri: malo je strašna, malo smešna, malo je u njoj onako kako je i u stvarnom životu, a malo je kao u SF filmovima i romanima. Iako ste azbuku od A do Š naučili odavno, uz Jelenu, novu u školi i kraju, i njenog još novijeg druga (a možda i ne baš samo druga) Andreja, proći ćete kroz azbuku kakvu još niste sreli. Reč je o azbuci preobražaja, i to kakvih preobražaja: da vas pomalo uhvati strah, ali i da vas naveliko prođe.

Još otkad je Čika Jova ispevao „Pačju školu“, pevaju se pesme o prvom školskom danu, tako važnom događaju u životu svakog deteta, o žarkoj želji da se stiče znanje, školskim zgodama i onim manje zgodnim dogodovštinama. Aleksandra Mihajlović svojim spletom pesama otkriva nam bajkoviti podvodni svet. Upoznajemo ga u času užurbanosti i usplahirenosti zbog poslednjih priprema pred veliki početak. U toj gunguli učestvuju svi: ne samo račić, zvezdica, morski sunđerčić (ne školski, ne!), krastavčić, pužić, ježić i konjići, lignjica, sardelica, hobotničica, listić, dagnjica, skušica, tardigradica, askolotlić – ne samo oni nego i cela njihova rodbina i svi susedi. Među ovom „dečurlijom“ ima i onih koji zaziru od škole, radije bi još da odspavaju, poneko se i stidi. No mudra kornjača ne bi bila toliko mudra da nije učiteljica koja svaku prepreku vešto pretvara u čaroliju drugarstva. E to je škola u koju već svako hrli!

Svedok velikih događaja i prećutanih istina piše o ljudima i političkim procesima, koji su odredili sudbinu Jugoslavije.

Istina je jedina obaveza.

Milentije Pešaković, učesnik Drugog svetskog rata i posleratni šef kabineta sekretara CK Srbije Jovana Veselinova Žarka, savetnik u srpskoj vladi i Izvršnom komitetu CK SK, svedok je i protagonista mnogih dramatičnih događaja u dvadesetom veku; Brionskog plenuma, „seče“ srpsko-crnogorskih generala nakon primene doktrine o „naoružanom narodu“ kao budućem jezgru paravojnih formacija s kojima je i počelo razbijanje SFRJ.

Neke smo smakli u snu. Gotovo da smo im učinili uslugu. Jasno je da tamo nismo imali lekara. Smicali smo ih, dakle, prekidajući patnje koje ne bi imale nikakvog smisla. Zbog uništenih unutrašnjih organa ili neizlečivih rana. Samo trojica, koliko se sećam, prispela su vođena sudbinom koja im beše jasna. Jedan je smatrao da je brat moga oca. Zatvorili su se u štali, njih dvojica, da razgovaraju uz čašu viskija. Drugi je tražio Boga. A nisam zaboravio ni trećeg, starca sa zlatnim mamuzama. Reče da je došao da se sretne s mojom majkom. Ali o svojoj majci još nisam govorio.

*

Onaj ko ubije čoveka, meša se s njim zauvek. Osam godina nakon poslednjeg romana, Alesandro Bariko vraća se svom omiljenom vestern žanru, odnosno varijacijama koje dovode u pitanje same temelje tipiziranog prostora „Divljeg zapada“ i prepoznatljivih junaka. Pojam granice pomeren je ovde na liniju između vidljivog i nevidljivog, fizičkog i metafizičkog, života i smrti. Ako su prostori svojstveni vesternu, kao u filmu Serđa Leonea – beskrajne livade, gradici sa bordelom i salunom, indijanska sela, reka slatke vode, vrele pustinje... – ovaj metafizički vestern, kako je sam Bariko nazvao svoj roman, proširuje priču ka dubokom osećanju samoće jednog šerifa, usamljenog u mnoštvu živopisnih likova koji su samo sinonimi njegovog bolnog doživljaja života.

Knjiga o fudbalu kao simbolu i opštem društvenom fenomenu.

Kao što nema dovoljno tačnog odgovora odakle dolazi ljubav prema fudbalu, tako nema ni dovoljno objektivnog mišljenja o tome šta sve fudbal jeste. Postoji samo bezbroj obrazaca i modela koje oblikuje ova igra što se simbolički odavno izlila iz fudbalskih arena. Zoran Avramović, dugogodišnji fudbalski analitičar, piše o fudbalu kao poslednjem globalnom fenomenu, koji istovremeno ujedinjuje i razjedinjuje savremeni svet.

U ediciji Velikani srpske politikologije je objavljen rimejk čuvene knjige „Dinar i zlatnovalutni standard“ prof. dr Živojina Rakočevića koji decenijama važi za najboljeg poznavaoca monetarne politike u nas.

NJeno objavljivanje u sadašnjem trenutku kada velika ratna i monetarna kriza preti čovečanstvu i novac iz časa u čas gubi svoju vrednost, a zlatnovalutni standard nikada nego sada nije bio važniji za svaku zemlju, jeste pun pogodak u smislu tematske aktuelnosti.

O neprolaznoj vrednosti ovog dela, na koje su se decenijama kao na monetarno „zlatno runo“ oslanjale najznačajnije monetarne analize, dovoljno govori to što ono i danas predstavlja nezamenljiv i aktualan uputstvenik svakome ko hoće da razume tajanstvenu prirodu novca, njegovu konvertibilnost i način njegovog funkcionisanja.

U prepoznatljivom stilu, s epigramski sažetom duhovitošću i psihološkim zapažanjem, Grubačić je oblikovao korpus tekstova koji, po zgusnutosti kazivanja i po tome kako se u njima raskrivaju osnovne teze o teško razrešivim pitanjima literarnog teksta, predstavlja sintezu njegovih najzrelijih ostvarenja. Nastale na ukrštaju poetoloških, književnoistorijskih i kulturnoteorijskih razmatranja, ove studije svedoče o ozbiljnom preispitivanju nekih od ključnih fenomena savremene svetske književne misli.

„Briljantni ogledi!“ (Volker Kloc)

„Vatromet novih saznanja, dragocenih, neočekivanih uvida.“ (Volfgang Prajzendanc)

„Čovek široke teorijske kulture. Jedan od retkih koji su se uzdigli nad uske šančeve struke.“ (Nikola Milošević)

Uzaludnost je jedina poetička i fatumska izvesnost porodične sage Đorđa Sibinovića koja se zaokružuje događajima i sudbinama iz ovog romana. Neposredno i otvoreno, književno dinamično i uverljivo, pred očima čitaoca iskrsavaju autentični likovi i sudbine, bolno stvarni i stvarnosno uzaludni. Prepoznatljivi u posrtanju i nespretni u emocijama, oni su istinski junaci naše kolektivne sudbine.

Kada je podignut Kremlj? Zašto su cara Ivana prozvali „Grozni“? Koje su osobenosti ruskih ikona? Zašto se Petar Veliki smatra jednim od najvećih careva Rusije? Ko je osnovao Sankt Peterburg? Kako je Moskva postala prestonica Ruskog carstva? Ko su kozaci? Zašto je izbila revolucija 1917. godine? Šta simbolizuju srp i čekić na sovjetskoj zastavi?

Ova mala knjiga, obogaćena starinskim ilustracijama, predstavlja deset vekova ruske istorije, od rađanja ruskog naroda u 9. veku, do formiranja SSSR-a.

Mala crna muzika posvećena je urbanim potkulturama, kulturi mladih i nadasve hiphopu. Na istraživački i autentičan način prate se razvoj i uticaj hiphopa u savremenom društvu, počev od njegovog nastanka pre 50 godina u Bruklinu, do aktuelnih autora i izvođača sa naših prostora. Sadržaj knjige, prožet prepoznatljivom ikonografijom hiphopa, direktan je, kritičan, poletan, upečatljiv i pokatkad neukrotiv, poput teme kojom se bavi.

„Na kraju krajeva, na pravoj ste žurci. Ništa se u hiphopu toliko ne ceni kao snaga prevare i samoobmane. Hiphop je, više od svega, kultura preduvavanja. Na sve to, hiphop je sav sazdan od istorije, od sedimentacije neprebrojivih kolektivnih i privatnih istorija, nekih istinitih, a nekih i dobrano prekrojenih.“

(Dragan Đorđević)

Dr Vladimir Milošević, psihijatar, psihoterapeut i jedan od utemeljivača psihodrame na eksjugoslovenskom prostoru, u knjizi Depresija i kreativnost, na osnovu višedecenijskog iskustva s pacijentima ili klijentima (kako često naziva ljude koji mu se obraćaju za pomoć), rasvetljava delikatna pitanja i dileme savremenog čoveka. U društvu sveopšte povezanosti, u svetu prividnog blagostanja u kojem dominira potrošačka kultura, sve je više ljudi s depresivnim i anksioznim tegobama. Dr Milošević nam argumentovano obrazlaže razliku između bolesti i zdravlja, između depresivnog stanja i dijagnoze. Osim primera iz prakse, posebna dragocenost knjige su primeri iz umetnosti – književnosti i muzike, koji oslikavaju duhovne damare i psihološke krize stvaralaca, nudeći moguće odgovore za prevladavanje i razumevanje depresije. Da li bolujemo ili samo žalujemo, da li depresija otvara vrata kreativnosti ili kreativnost leči depresiju, neka su od pitanja na koja ćete naći odgovore u ovoj knjizi.

Istorijski roman o ruskim seobama na srpsko tlo započinje otkrićem u seoskom muzeju dnevničkih beležaka jugoslovenskog kompozitora ruskog porekla Alekseja Butakova. U Beograd je s talasom bele emigracije dospeo kao dete, potom stekao muzičko obrazovanje, uključio se u kulturni život beogradske scene, 1941. stao u odbranu Jugoslavije, da bi u nacističkom logoru za zarobljene oficire, uprkos sveopštem zlu, nastavio da stvara, pišući onde većinu svojih kompozicija.

Drugi pripovedni tok prati lični život, ljubavna iskustva i kreativna traganja Rite, ruske emigrantkinje našeg vremena, koja radi u školi za decu i odrasle emigrante najnovijeg talasa.

Između ta dva polja Zelinska na scenu izvodi plejadu značajnih ličnosti srpske kulture i umetnosti: Branislava Nušića, Stevana Hristića, Milicu Jakovljević Mir Jam, Stevana Jakovljevića, Rafaila i Nadu Blam…

Osnove modernog srpskog pripovedanja nezaobilazna je knjiga ne samo za one koji se bave proučavanjem književnosti već i za sve njene ljubitelje, jer se u njoj autor, univerzitetski profesor, ali i vrsni pisac, duboko i temeljno, ali istovremeno lako, zavodljivo i pitko, bavi pitanjem književnog kanona, te, shodno datim određenjima, rekonstruiše istorijski put srpskog umetničkog pripovedanja – od začetaka u delima Dositeja i Vuka, preko protomodernog Sterijinog eksperimenta, zatim dela osnivača novog srpskog romana J. Ignjatovića i temeljnih pripovedača realizma L. Lazarevića, S. Matavulja i S. Sremca, do B. Stankovića, čiji romani i pripovetke predstavljaju završetak konstituisanja tradicionalno shvaćenih oblika pripovedanja i ujedno snažnu najavu epohe moderno shvaćene i realizovane umetničke naracije.

Fina je slikovnica iz pera nagrađivane norveške spisateljice koja poetski dirljivo i snažno osvetljava unutrašnji svet devojčice koja je toliko fina, tiha i poslušna da jednoga dana naprosto nestaje. Tek kada se usudi da povrati glas i iskaže potisnuta osećanja, pronaći će put nazad. Tom prilikom otkriće da nije sama i da i druge devojčice (i pokoji dečak!), žene i bake dele njene strahove. Kroz sveden, sugestivan tekst i upečatljive, nesvakidašnje ilustracije, knjiga otvara teme samopouzdanja, uvažavanja, prihvatanja i slobode izražavanja; progovara o odrastanju i pritisku očekivanja roditelja i okoline, o borbi devojčica i žena da se njihov glas čuje, nakon generacijskog ćutanja, da se oslobodi nametnute tišine i pretoči je u slobodu i snagu.

Knjiga Gombrovič. Ja, genije Klementine Suhanov, dvotomna, obimna biografija Vitolda Gombroviča, počinje mnogo pre piščevog rođenja, 1904. godine, i završava se njegovom smrću. To putovanje puno je zagonetki i upitnika, putovanje iz kojeg će goluždravi vlastelinski sin izrasti u snažnog individualca, samouverenog stvaraoca koji tvori novi jezik, filozofa i, naposletku, umornog čoveka koji nije dočekao lovorike koje je zaslužio. To je i putovanje kroz poljske komplekse, kroz književnost, istoriju, tradiciju, etiku. Ova biografija je izuzetna jer se u njoj ne odražava samo Vitold Gombrovič nego se odražava i kompletna Evropa, tj. fermentovanje njene kulture u 20. veku, u pozadini komplikovanih istorijskih događaja.

Roman opremljen bogatom arhitektonskom građom i fotografskim prilozima o životu i filmskoj sudbini prve žene u istoriji koja je dobila diplomu inženjera Tehničkog fakulteta u Darmštatu, što joj je obezbedilo specijalno mesto u istoriji nemačke nauke, kao i da jedna ulica nosi naziv po njenom imenu. Od 2013. povodom stogodišnjice od njenog diplomiranja, Univerzitet u Darmštatu dodeljuje nagradu „Jovanka Bončić“ naučnicama za dostignuća u oblasti materijala i geonauke. U domovini je odlikovana ordenom Svetog Save V reda (1928) i ordenom Jugoslovenske krune V reda (1938).

Iako je projektovala niz značajnih građevina (zgrade Veterinarskog i Učiteljskog fakulteta u Beogradu i dr.), njen životni put i mesto koje joj pripada u evropskoj nauci i našem društvu nisu bili dovoljno poznati. Autorka Olga Radić, i sama arhitekta, otkriće je gotovo slučajno. Zainteresovavši se za svaku pojedinost o ovoj izuzetnoj ličnosti, ona pred čitaoce iznosi čitavo bogatstvo činjenica kojima doprinosi da ova izuzetna, hrabra i neponovljiva žena dobije važno mesto u kulturi našeg sećanja.