TEŠKO joj je odrediti žanr. Može da bude zbirka priča, može da se tretira kao zbirka poezije jer se sve vrti oko pesama, ima tu i autobiografskih elemenata, eseja, svega i svačega. Najvažnije je da se vama dopadne, a ako se to dogodi, odmah pišem nastavak, odmah ću se latiti papira i olovke. J.... kompjuter.
Ovo kaže Bora Đorđević “umesto pogovora”, na kraju svoje nove knjige.
Bora Đorđević objavio je više od 300 pesama. U ovoj knjizi uspeo je da objasni tridesetak najpoznatijih. Piše kako su nastajale: “Da, to sam ja”, “Lutka sa naslovne strane”, “Dva dinara druže”, “Srećan put, pišo moja mala”, “Dobro jutro”, “Na zapadu ništa novo”, “Ostani đubre do kraja”, “Poslednja pesma o tebi”...
Pitko, duhovito, živo, Bora za čitaoce prevrće prošlost i otkriva kako su se rađale ideje, odakle je stizala inspiracija za pesme koje su inspirisale generacije u Jugoslaviji, pa u Srbiji, ali i ostalim bivšim republikama SFRJ, kao i u Rusiji, Bugarskoj... Takve priče se gutaju ako su dobro napisane. U Borinom slučaju jesu.
