Proizvodi

Ruski pisci i intelektualci, među kojima su Zahar Prilepin, German Sadulajev, Lav Pirogov, Antolij Veserman, Andrej Tkačov, Marina Hakimova Gacemajer, Boris Mječin, Olga Andrejevna, Marija Zaharova... misle i pišu briljantno tumačeći sudbinu, politiku i obaveze svoje zemlje.

Iako različitih političkih uverenja, složni su da postoji dug prema otađžbini. Zalažu se za odbranu ruskog duha, kulture i jezika, a u potezima ukrajinske vlasti vide opasnost. Nisam imao teži posao nego dok sam pisao predgovor, zato što ovakve tekstove mogu pisati samo rusi. Samo neko iz takve kulture i specifičnog odnosa prema svetu može tako da piše. Probuđena preporođena Rusija suočila se sa zapadnim svetom, koji doovršava proces potpune revizije istorije. - Milorad Vučelić

Zanimljivo i pitko, kao što nam je ranije otkrivao tajne, o virusu Korona, Šekler pred čitaoce stavlja činjenice koje su uzrokovale ratna dešavanja. U knjizi je dao pregled događaja u poslednja dva veka koji su doveli do trajnih posledicama u odnosima između Rusije i evrope, kao i istorijat najvažnijih zbivanja u Rusiji i Ukrajini.

Kao naučnik držao se zakonitosti i propisa nauke. Kao misleći intelektualac stupio je na front istoriji, istini i s pravom izabrao stranu. Svaki odgovoran čovek, pre nego što iznese svoj stav i baci "kamen na očiglednog krivca", treba da pročita ovo moje pisanje. Knjiga nije ni politički neutrala, nije ni politički korektna, ali je prepuna istinitih činjenica.

NOVAK - PARISKE PRIČE, autora Gorana Čvorovića

su male i kratke priče o jednoj velikoj i uspešnoj karijeri. Nisu pisane rukom teniskog stručnjaka, već manirom reportera koji istražuje životne trenutke jednog vrhunskog sportiste. Zato u njima ima šampanjca i pudinga, kumovanja i krštenja, košarke, srca u vazduhu i na zemlji, a forhenda i bekhenda pomalo, i dropšota tek ponekad. Nastale su na teniskom kompleksu, posle treninga ili u neobaveznim razgovorima, u gradu u kome su ispisane neke od najlepših stranica u istoriji tenisa. Delić tog iskustva ušao je u ove priče, a one u knjigu, o šampionu za sva vremena.

Večernje Novosti su od prvog dana, od pre šest meseci posvećeno pratile sva dešavanja od donošenja spornog Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori. Kulminacija otpora, ponosa, časti, dostojanstva, odanosti veri i svojoj Crkvi, bile su Litije. Svako novo okupljanje verujućeg naroda širom Crne Gore bio je odlučnije od prethodnog, masovnije, srčanije, tvrđe u veri, nepokolebljivo u zavetu izrečenom u tri reči - NE DAMO SVETINjE!
Novinari, reporteri, fotoreporteri beležili su istoriju i Večernje Novosti odlučile su da objave svedočanstvo, monografiju koja obuhvata litije širom Crne Gore, sve njene junake, svih generacija, kao zavet časti i veri koja ne da da se osramote preci i iznevere potomci.
Monografija o Litijama, NE DAMO SVETINjE, među koricama sačuvaće i za savremenike i za nove generacije priču u rečima i izuzetnim fotografijama, koja će se, u svakom domu, čuvati kao vredna ikona.

Ekskluzivno izdanje bivšeg ambasadora Ruske federacije u Srbiji Aleksandra Čepurina čini izuzetnu tipologiju i karakterologiju Srba i Srbije, njihovih navika, vrlina, mana. Oku ovog iskusnog diplomate nije promaklo ništa što krasi i obeležava naš nacion. Vrlo interesantno štivo „kako nas drugi vide“, posebno zaniljivo što dolazi od Aleksandra Čepurina, vrsnog diplomate koji je upoznao i naviše rukovodioce naše zemlje, ali i običan narod.

Matija Bećković se u knjizi "100 mojih portreta" stihovima odužuje prijateljima koji su obogatili njegov život - Meši Selimoviću, Branku Ćopiću, Dobrici Ćosiću, Desanki Maksimović, Branku Miljkoviću, Dušku Radoviću...
"To je neka moja verzija autobiografije o drugima", rekao je Bećković.

Izuzetno delo kroz pero doktora istorijskih nauka Jovana Janjića, o tome kako je Srpska crkva, shodno prilikama, nalazila načina da ukaže na svoju ulogu, odnosno na povezanost Srpske crkve i srpskog naroda kroz istoriju. U ovom slučaju radi se o periodu od 1945.godine do 2000. tj. periodu komunizma i onome što je bilo posle njegovog nestanka.