U svom pogovoru "Disova izgnanstva" Milivoj Nenin je uspešno razbijao okamenjene predstave o Disu u srpskoj književnosti, pokazujući da on nije bio ni tako neobrazovan ni neodgovoran prema svome talentu, kao što se obično misli. Za tumače i istraživače Disovog dela posebno je značajan Neninov zaključak o uticaju Svetislava Stefanovića na Disa, a ne Sime Pandurovića. Ne prihvatajući uvreženo mišljenje da je Dis pesnik samo tri pesme (Možda spava, Tamnica i Nirvana), Nenin piše da "ako postoji izgrađena, samostalna ličnost u srpskoj poeziji, onda je to Dis pre svih (...) jer, ako se za nekog srpskog pesnika može reći da je elementarni, iskonski pesnik (...) onda je to, nema nikakve sumnje, Vladislav Petković DIS".
