Retko koji savremeni srpski pesnik postiže tu jezičku ekonomiju po kojoj se prepoznaju stihovi Nikole Vujčića u knjizi U jednom danu. Sažimajući izraz, ponekad do samih granica jezičkih mogućnosti, pesnik je na toj osetljivoj granici stvaranja i nemosti otkrivao dokle sve dopire pogled osetljivog lirskog subjekta modernog doba. Istovremeno, gotovo da nema pesme ovog pesnika u kojoj se ne govori o rečima kao o poslednjoj uslovnoj i mogućoj celini sveta i kao zameni za svet koji se osipa i traje u nestalnosti sećanja. Na toj prividnoj paradoksalnosti – da se bude rigorozan prema rečima a da se o njima neprestano govori, da se sve otkriva u rečima, a da se u njih sve vreme sumnja, da se rečima stvara, a da su reči sve same retkosti – počiva u isti mah i osnovni postupak i osnovna tema Vujčićeve poezije. Utemeljena kao drama imenovanja stvari, Vujčićeva pesma okrenuta je pitanjima zvuka, tišine i ćutanja, stvarnosti i sećanja. Svestan da su sećanja, jednako kao i stvari, samo reči i da su živa jedino u izabranim, proceđenim izrazima najskupljeg iskustva, pesnik je posvećen rečima koje oživljavaju trenutke. Potraga za rečima koje mogu da obnove smisao stvarnosti pokazuje se kao potraga za trenucima koji mogu da, makar nakratko, vrate smisao svetu.
| Karakteristika |
Iznos |
| Kategorija |
POEZIJA
|
| Autor |
Nikola Vujčić
|
| Težina specifikacija |
0.5 kg |
| Izdavač |
ARHIPELAG |
| Pismo |
Ćirilica |
| Povez |
Broš |
| Strana | 60 |
| Format | 14x20 |
| Godina | 2022 |
