ČUO SAM BOŽIJI SMEH

HAFIZ, koji se rodio kao Šems-ud-din Muhamed (c. 1320-1389), je najomiljeniji pesnik u Persiji. Rođen u Širazu, živeo je oko sto godina posle Rumija. Skoro ceo život je proveo u Širazu, gde je postao čuveni sufijski učitelj. Smatra se da je do smrti napisao oko pet hiljada pesama, od kojih je 500 do 700 sačuvano. Njegov Divan (sabrane pesme) predstavlja klasično delo sufijske literature. Geteov trud je znatno doprineo da se Zapad upozna sa Hafizovim delom, a njegov entuzijazam se preneo i na Ralfa Valdo Emersona, koji je prevodio Hafiza u devetnaestom veku. Hafizovim pesmama su se divili tako različiti pisci poput Ničea, Puškina, Turgenjeva, Karlajla i Garsije Lorke; čak i Šerlok Holms citira Hafiza u jednoj od priča Artura Konana Dojla. Hazrat Inajat Kan, indijski učitelj kojem se često pripisuju zasluge za donošenje sufizma na Zapad, godine 1923. je izjavio da su „Hafizove reči osvojile svako srce koje sluša“.
Hafiz je, možda više od bilo kog drugog persijskog pesnika, u potpunosti stupio u mistične, isceljujuće dimenzije pesništva, zasluživši da ga zovu „Glas Nevidljivog“.
Za Persijance, Hafizove pesme nisu klasična literatura iz daleke prošlosti, nego negovana ljubav, mudrost i humor dragog i prisnog prijatelja. Ova izvanredna dela nisu samo poezija najvišeg reda, nego važan i živući Učitelj koji se stalno trudi da čoveka približi Voljenom Bogu, duhovnom Oslobođenju, našem sopstvenom božanskom Jastvu – putem predivne razigranosti.
Temelj Hafizove poezije leži u plemenitoj ljudskoj potrebi za drugarstvom, kao i u urođenoj težnji duše za potpunim doživljajem Svetlosti. Ovi stihovi govore na mnogim nivoima istovremeno, ali Hafiz ih je uobličio sa očaravajućom genijalnošću koja vrlo retko izostaje; sve čaše se skladno pune u njegovoj Krčmi opijenosti vinom Ljubavi. Ljubav i zanosni duh u ovim pesmama su suviše živi za suvoparne učenjake, pa često eksplodiraju i kovitlaju se u blistave predele, pozivajući nas da ih pratimo, jer kako je ovaj persijski Savršeni Učitelj (najviši nivo koji u duhovnoj hijerarhiji ljudsko biće može da dosegne) rekao: „Ti si u stvari zlatna ptica kojoj je potreban ples.“
U ovoj knjizi, Čuo sam Božiji smeh, Hafiz kao da svira muziku u vašem najbližem okruženju. Njegova poruka nije kroz vekove izgubila ništa od svog značaja, jer on nastavlja svim duhovnim tragaocima da pruža silnu hrabrost, nadu i jasan uvid u suštinsko širenje – zadivljujuću sudbinu svakog srca. On svojim delima nastavlja da peva prelepe i pomamne ljubavne pesme Boga ovom svetu.
„Unutar Hafiza se nalaze univerzumi, jedna loza učitelja. Danijel Ladinski se drži razigranosti i zabavnosti; mangup je u punom zamahu.“ – Koleman Barks
Čuo sam Božiji smeh – Danijel Ladinski je svoj život posvetio stvaranju modernih, nadahnutih prevoda najdublje duhovne poezije sveta. Njegovi prepevi Hafiza i Rumija se prodaju u milionima primeraka u Americi i učinili su da Hafiz postane, pored Rumija, jedan od najpopularnijih pesnika sveta. U ovim pesmama, Hafizov glas stiže živ kroz vekove, pevajući njegovu poruku ljubavi. Šest godina je živeo u jednoj duhovnoj zajednici u zapadnoj Indiji, gde je provodio vreme sa bliskim sledbenicima Avatara Meher Babe.