Proizvodi

Aleksandar Dobrijević (1971)
Predaje etiku na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Svirao je gitaru u fjužn bendu „Mangus“, čijoj nekadašnjoj lokalnoj popularnosti posvećuje niz pesama u ovoj zbirci.
Izdavačka kuća LOM objavila je dva njegova romana: Mešavinar (2018), i Malj za učenjake (2023).
pre više vekova
živeo je propovednik
Džozef Batler imenom i prezimenom
i reče Džozef u jednoj svojoj propovedi
ako hoćeš sreću ne traži je
ako je tražiš nećeš je naći
a ako je ne tražiš doći će možda sama
svi vi nastojite da uvećate svoju sreću
odmah i sada
zato ste nesrećni
toliko žudite za srećom
da su vam ostali motivi zaptiveni
najbolje bi bilo da zaboravite na sreću
da nisam biskup
rekao bih svima vama
jebala vas sreća
ali pošto sam biskup
kažem vam jednostavno
radite savesno bez pomisli na sreću
i vaš rad neće ostati jad
toliko o tome
vidimo se sledeće nedelje.

U romanu Malj za učenjake, Aleksandar Dobrijević govori o Društvu prijatelja Tomasa Bernharda u Srbiji, duhovito se poigrava s Bernhardovim stilom i još jednom pokazuje da je izvanredan pisac, kao i u prethodnom romanu Mešavinar, hronici višestruke ljubavne odiseje na relaciji Beograd-Kanada, protkanoj idejom o lečenju ljubavnih i drugih jada čitanjem.

Kad sam jednom, bivajući inače duduk za filozofiju, probao da oborim takvo njegovo tragičko shvatanje o oženjenim filozofima, setivši se, kao što bi se na mom mestu setio svako ko je i najpovršnije upoznat s čuvenim filozofskim anegdotama, slučaja Sokrat, koji se valjda hvalio time da je svoje majstorske argumentativne veštine razvio unutar braka, dakle upravo zahvaljujući braku sa Ksantipom, ženom raspričanom i poslovično nezgodnog karaktera, Sveta je jedva dočekao da me ućutka, rekavši nešto poput: e moj dobri astronome, nema sumnje da je Sokrat potencijalno bio najkvalitetniji filozof, svi misleći ljudi tog doba videli su taj potencijal u njemu, čak i ono opskurno Pitijsko proročište, na kraju krajeva zato je imao toliko slavnih učenika, ali prenebregao si činjenicu da je on, čim se oženio, prestao da razmišlja o stvarima mimo svakodnevnog života, što je, ako mene pitaš, bio znak da se odrekao svog potencijala, osetili su to i njegovi učenici, pa je svaki krenuo svojim putem, a to što su ga već u starini hvalili kako je prvi uspeo da prizemlji filozofiju, tu u stvari nema šta da se hvali, Sokrat se zaglibio u svakodnevni život kao u živo blato, toliko se natovario problemima svojstvenim svakodnevnom životu da je svaki njegov pokušaj rešavanja problema svojstvenim svakodnevnom životu završio u takozvanom ćorsokaku, ali treba da mu budemo zahvalni što nam je prvi pokazao, premda to nije nameravao, kakav kraj da očekujemo ako mišljenje podredimo teretima svakodnevnog života, a brak je, da pojednostavim, malj za sve tipove učenjaka, ponajviše za filozofe, ne samo da te brak prizemljuje, nego te zakucava duboko u zemlju darodavku.

Aleksandar Dobrijević (1971-) predaje Etiku na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; svira gitaru u fjužn bendu Mangus; autor je romana Potrepštine po Martinu, dve naučne monografije i brojnih članaka iz oblasti filozofske etike. Izdavačka kuća LOM objavila je 2018.god. njegov roman Mešavinar.

Mešavinar, fascinantno je štivo koje se čita u jednom dahu, opis višestruke ljubavne odiseje glavnog junaka na relaciji Beograd -Kanada, protkane idejom o lečenju ljubavnih i drugih patnji čitanjem, ima u sebi nešto od francuskih i engleskih romana bezbrižnog i lepršavog XVIII veka…

„Mogao bih bez preterivanja da kažem kako je mešavinarenje, u periodim mojih raspadanja ili poluraspadanja, ali i sasvim nezavisno od tih perioda, za mene predstavljalo najbolji, možda i jedini pažnje vredan proces krpljenja, koji je, kao proces, bio prilično neprivlačan mojim najboljim prijateljima, koji jesu poštovali tu moju uvrnutu strast ka čitanju svega i svačega, ali su je sami bili lišeni, pa su proces krpljenja prijatelja, onda kad je taj proces bio neophodan, radije shvatali i u pogon puštali kao sofisticirani oblik glupiranja, koji je na neki način mogao biti u vezi sa održavanjem i negovanjem deteta u sebi, što sam sve imao na umu dok sam razmišljao kakao da svoju mlađu, depresivnu, ali i nače preozbiljnu sestru zakrpim pre nego što njeno raspadanje uzme maha.“

Aleksandar Dobrijević (1971) predaje etiku na Odeljenju za filozofiju Filozovskog fakulteta u Beogradu; svira gitaru u fjužn bendu „Mangus“; autor je romana Potrepštine po Martinu (Medijska knjižara Krug, 2009), dve naušne monografije i brojnih članaka iz oblasti filozofske etike.