U zbirci poezije “Iz tajne pregrade srca”, po tematici ljubavnoj, a po formi veoma slobodnoj, što je još više naglašeno crticama, aforizmima i kratkim pesmama u prozi, susrećemo se sa vrlo romantičnim ljubavnim stihovima.
Počevši od gotovo dečačke zaljubljenosti u Ženu koju ne može, ili se ne usuđuje imati je (a ja ne smem nju ni od Boga da tražim), preko raznih aspekata veze (tužni pajac kojeg je iz zabave navijala), sve do osećaja gubitka i čežnje (san je kad u mnoštvu ljudi jasno vidiš samo nekog ko nije tu), u ovde predočenoj poeziji nalazimo vrlo razvijene osećaje viđene iz nekoliko aspekata.
Kako se radi o savremenoj poeziji, pesme ne robuju krutoj formi, mada imaju savršen ritam i takt koji čitaoca s lakoćom vodi kroz razmahane, usudio bih se reći, ravničarske emocije, jer toliko širine i patosa mogu doživeti samo oni kojima pogled nije okovan brdima i planinama. Povremeno su me ovi stihovi, na najbolji mogući način, podsetili na poetiku Đoke Balaševića, što je samo plus u opštem utisku koji ova knjiga ostavlja na čitaoca.
Stihovi su povremeno izrazito nežni ( ti spavaš i ne znaš da neko bi glavu u tvoje krilo spustio), ali s vremena na vreme ta ljubav “u mačetu kroti tigra”, pa dolazimo i do mačo izjava poput ( jebote, kako si ti lepa!), što dovodi neke od ovih pesama do svrstavanja u Strit Poeziju, pa i do vrlo smelih i iskrenih misli, na koje niko od nas nije imun, pa će se ipak moralni čistunci zgražavati nad njima ( želim da svake noći od nje pravim svoju ličnu kurvu).
I kao što je to normalno za svaku ljubav koja nije tek pesničko snoviđenje, autor piše i o spajanju tela, toj vrhunskoj implikaciji susreta dve duše: (da joj pišem rukama niz bokove, dok ih ka meni izvija. Da, goreći u sjaju tih očiju koje iskušavaju moju želju, jezikom prisvojim svaki milimetar njenog tela. Pa da je uzmem svom silom svoje želje, a volim nežno. Da je do jutra hranim, divljajući u njoj i izgladnjujem laganim ritmom spojenog plesa)
Tu je krug zatvoren i poput točka na ciganskim čergama okreće se ponovo i ponovo, a patnja se u međuvremenu utapa u moralnim sunovratima i mračnim kafanama, jer “šta zna rakija šta je bol?” I šta mi znamo o ljubavi?
Možda se u ovim stihovima nalazi jedan od mogućih odgovora.
U svakom slučaju, radi se o toploj i nežnoj knjizi koju vredi prelistati, jer “danas su sećanja uzburkala mirnu površinu mora, kojim već odavno ne plovimo”
Ako ste bili ili jeste zaljubljeni, ovo je knjiga za Vas. Ako ništa drugo, bar da znate da niste jedini koji ste voleli… I izgubili.
