Svakodnevica i kultura u pesmama u knjizi Arapski kapričo stapaju se u celovit izraz. Prirodan glas tog organskog jedinstva jeste osvojena i proživljena jednostavnost uz čiju pomoć pesnik govori o suštinskim iskustvima egzistencije.
Zajedno s kulturom poteklom iz različitih istorijskih epoha, ali uvek proveravanom u novom i konkretnom trenutku, i sa izabranom tradicijom kao duboko ličnim izborom, život postaje trajanje ispunjeno smislom, čak i u časovima u kojima se sve rasipa i razara.
Pesma je glas tog trajanja, način da se povežu elementi iskustva iz različitih vremena i tradicija, mogućnost da se lik autentičnosti pronađe u običnom i neponovljivom danu našeg života.
O tome govore nove pesme Miroslava Aleksića.
Posle knjige Neponovljivi kod pesme iz knjige Arapski kapričo oličavaju osvajanje novih tematskih prostora i iskustava u ovoj poeziji.
