PESME I POEME

Nikoline pesme, razgrnule su samu suštinu srpskog pesništva, po-kazujući mi gde je bio Miljković, gde Mija Pavlović, čak Dučić. Jer njegovo pesničko mlivo najtačnije nastavlja najskupoceniju nit koja se u ovog ludog naroda, i uprkos tome ludilu protezala i protegla, kako vidim, do danas. Nije li Nalog onaj herojski marš iz Pozdrava komuni, pa i dalje, sve do Majakovskog. Mali ciklus Dani mogao je napisati samo krvni naslednik Miljkovićev, možda Disov. Sve što od ovog svetog utopljenika našeg pesništva, do onog drugog, koji pao je na beogradskoj ulici, Radovića, sve što sam imao s njima i kod njih, imam danas u Nikole Živanovića, čiju pesmaricu dočekujem sa ushićenjem. – Bora Ćosić

Samo onaj ko ne mari za poeziju života može da odoli pesništvu Nikole Živanovića. Ne čitajte ga, jer će vam oduzeti dah.
Kaže da voli definicije, a ja volim misteriju. Srećom, njegove pesme su bez oštrih crta, opijajuće, s nagoveštajima koji obećavaju obilje životnih tajni. Njegove pesme su blesak koji moćno združuje tamu i svetlost. Zato će mi ova knjiga biti bliska dovek. Pokajaće se svako ko mi se ne pridruži u njenom čitanju. Pesnika baš i ne moramo osećati kao srodnika, ali njegove pesme, rođene u pravom obliku i s pravom merom, pa mi se čini da ih je sama priroda stvorila, gotovo je nemoguće ne voleti. Kao igla su za tetoviranje. Ubadaju nas i ostavljaju zagonetni trag na našoj koži. Uče nas zašto u Srbiji vredi pisati pesme. Otkrivaju našu golotinju. Zato će one i trajati u okrilju srpskog pesništva. – Jovica Aćin

Neki kritičari smeštali su ga, vrlo pohvalno, i u poetičku blizinu Jovana Hristića, Ivana V. Lalića i Borislava Radovića. Meni se ipak čini da je Živanovićev pesnički glas dovoljno „inokosan” i dovoljno svojeglav da se izdvaja iz svakog, pa i najpoželjnijeg društva. A što se tiče njegovog položaja u generaciji srpskih pesnika kojoj pripada, tu mu zasigurno sleduje mesto u samom vrhu. – Stevan Tontić