Kada bi se u jednoj rečenici mogla sažeti čitava ova knjiga, onda bi to bilo u ovoj misli duhovnog oca, neznanog junaka, koji je odlučio sprovesti nas zaboravljenim stazama do Olimpa. Duh Fridriha Ničea zaista provejava od početka do kraja ove sjajne avanture, autor ga citira imenom i prezimenom preko dvadeset puta i ne trudeći se da sakrije imitaciju stila svog uzora, tj. stil koji je jezgrovit, epigramatičan i osmišljen da čitaoca podstakne na razmišljanje.
No, šta je zapravo ova knjiga i može li se naslutiti ko se krije iza nesvakidašnjeg pseudonima autora? Autor je samostalno objavio knjigu putem Amazon Pablišinga, u junu 2018. godine. Uvod koji prethodi nastupajućim poglavljima, a kojih ima ukupno 77, napisan je namerno nepravilnom gramatikom, mešajući Ničeovu filozofiju sa kritikom modernog društva. Takođe, autor eksplicitno naglašava da knjiga nije zamišljena kao politički manifest (iako je to na neki način postala), već da je napisana u dionizijskoj „atmosferi veselja i smeha“, kritikujući na taj način mejnstrim medije za koje veruje da namerno odstranjuju humor kako bi ubili svaku česticu duha u čitaocima.
Temelj knjige su priče o antičkim herojima poput Alkibijada, Perijandera iz Korinta, kao i one o herojima iz Homerovih epova. Autor posebno uzdiže i slavi ličnosti pirata, a svojeglavog vojnika sreće kao herojskog ideala dostojnog oponašanja. Iako autor ne daje izvore, beleške ili formalne reference, veoma često pominje Ničea, Šopenhauera i antičke predsokratske mislioce poput Heraklita.
