QUO VADIS HOMO SAPIENS

Delo Malika Imerija “Quo vadis homo sapiens?”, sa svojim osnovnim pitanjem sadržanim već u samom naslovu (Šta radiš čoveče?), predstavlja želju autora da preispitivanjem aksiomatskih svetih istina koje se niti dokazuju niti dovode u pitanje sagledamo kompleknost trenutka u kome živimo, da se zapitamo dokle su nas dovele i kuda će nas tek odvesti savremene dogme oličene u raznim elementima društvenog uređenja kojem, ako ne baš ceo, onda makar veći deo sveta pripada. Ono što se prvo dovodi u pitanje kod ove vrste literature jeste pitanje: da li je autor u pravu? Ma kako to čudno delovalo, uopšte nije presudno da li ćete se složiti sa njim ili ne, štaviše, to će u velikoj meri zavisiti od političkih afiniteta i pogleda na svet samog čitaoca. Važno je da nas ova knjiga podstakne na promišljanje.

Autor nam već u uvodu daje neku vrstu manifesta, te Vam ovde prenosimo neke delove.

Iz uvoda:

Pisanje i objavljivanje knjiga memoarskog, faktografskog i istorijskog karaktera o pojedinim događajima, ljudima ili temama poslednjih godina je vrlo popularno štivo, maltene opsesija, posebno u državama regiona bivše Jugoslavije. Ova knjiga nema pretenzija da ponudi čitaocima neke nove senzacionalističke teorije i spekulacije o pojedinim događajima i ljudima. Međutim, kao autor sa visokim obrazovanjem, bogatim životnim iskustvom, i stilom pisanja koji će svakako izazvati određene kontraverzne reakcije, verujem da će ova knjiga biti vredna pažnje čitalaca, isto kao što je bio slučaj sa mojom knjigom objavljenom 2013. godine na engleskom jeziku, pod naslovom Something is Rotten in the States of the Union.
…Koliko god oštre bile moje ocene ili kritike u ovoj knjizi, na bilo čiji račun, upotrebio sam isti kriterijum prema svima, a izneseni stavovi i komentari po tom pitanju nisu rezultat moje malicioznosti, već dubokog razočaranja u ljudska bića kojima je priroda ili bog dao moć razuma za ljubav, kreativnost i uzajamnu saradnju, a oni biraju mržnju, destruktivnost i konfrontaciju u međusobnom kominiciranju.
…ovu knjigu, isto kao i onu pomenutu koja je napisana na engleskom, napisao sam u vidu razmišljanja i komentara jezikom ili stilom koji će shvatiti svako ko odvoji svoje vreme da je pročita. Naravno, svi oni koji se ne budu slagali sa mojim načinom razmišljanja
i interpretiranja pojedinih događaja ili karakterizacijom ljudi o kojima sam pisao u ovoj knjizi slobodni su da se javno izjasne, da me demantuju ili da mi odgovore u bilo kojoj formi, ali im preporučujem da, pre nego što se upuste u evenentualne javne polemike, razmišljaju o sledeća dva pitanja: šta, po njihovom mišljenju, nije tačno od svega što sam izneo i na taj način namerno ili nenamerno uvredio bilo koga? I da li sam bilo koga favorizovao odnosno diskriminisao u odnosu na druge?
…Moja pretenzija bila je da, kroz kritički pristup nekim negativnim pojavama i ljudima zaslepljenim i zaluđenim ideološkom, nacionalno-patriotskom i verskom propagandom, pokušam da prenesem delić pozitivne energije. Imam doktorsku titulu, ali nisam očni lekar da ljudima popravim vid da bolje vide realnost, niti psihijatar da im lečim duše. Međutim, ako ova knjiga pomogne makar i malom broju ljudi da prošire svoje vidike i da mržnju zamene ljubavlju, moja misija kao autora biće ostvarena.