Nažalost, u ovoj 2020. Godini, kada se slavi 75 leta „pobede nad nacizmom”, mora se, teška srca, konstatovati da nacizam nikada nije pobeđen. Nije mogao anticipirati čak ni Mordehaj Levi, poznatiji kao Karl Marks, da će sunarodnici Nemci na izborima izglasati takvu ohlokratiju koja će biti spremna da sve sprži i satre da bi stigla u svoju Valhalu. Nije mogao ni Erih Bler, poznatiji kao Džordž Orvel, anticipirati da će neznanje postati moć u toj meri da će virusi mutanti zavladati svetom. Nisu mogli ni borci antihitlerovske koalicije anticipirati da će hiljade gestapovaca, esesovaca, hitlerjugendaša i ajnzacentrupaša biti pomilovano posle Drugog svetskog rata i s entuzijazmom jednog Mekloja biti inkorporirano u temelje Adenauerove Nemačke, NATO, i nove Evropske zajednice koju su stvarale poražene zemlje po diktatu sila pobednica, pre svega SAD.
Ko ne veruje, neka se raspita ko su bili i šta su u Drugom svetskom ratu radili generali NATO Špajdel i Hojsinger, general Ferč, generalni inspektor obnovljenog Bundesvera, general Kamhuber, komandant po milosti Amerikanaca obnovljene nemačke ratne avijacije, admiral Ruge, komandant zanovljene mornarice i mnogi, mnogi drugi.
U papučama i duboku starost, pomilovani od strane zapadnih saveznika,dočekaše i sva tri generala koji su aprila 1941. bez objave rata besomučno krenuli na Kraljevinu Jugoslaviju: Nemci feldmaršal Vilhelm List i baron Maksimilijan fon Vajhs, kao i Italijan Vitorio Ambrozio…
