Jedan vek je mnogo za život čoveka, a ništa u razvoju jednog naroda. Šta smo mi preživeli u 20. veku je mnogo u svakom slučaju. Ima raznih pouka koje možemo da izvučemo a one, same po sebi bi mogle da budu uspeh, pod uslovom da smo ih razumeli i da ih iskoristimo kao nauk za budućnost. Naveći uspeh Srbije u proteklom veku je što smo opstali i preživeli. Izborili smo se za slobodu. Doveli smo umnu i dobronamernu dinastiju Karađorđević na vlast i za to vreme je Srbija doživela značajan
prosperitet. Mnogo umih glava je Srbija porodila u to vreme, mnogo ih se vratilo iz rasejanja. Videli smo kako se živi i gradi i kako se brani čast i sloboda kada postoji nacionalni ponos i zanos.
Preživeli smo komunizam. Društveno uređenje, koje nam je nametnuto ali se dobro primilo među nama i to ne samo zbog toga što je bilo duboko oranje već zato što je bilo nepravdi u društvu, veliko raslojavanje i to je sa pravom opredelilo ljude da veruju da je moguće izgraditi pravednije društvo.
Komunizam je promenio tkanje našeg naroda. Uništio je seljaka, materijalno i moralno. Devalvirana je inteligencija i građanstvo. Srozano je pravo obrazovanje. Tokom godina smo izgubili nacionalnu svest, zaboravili smo naše nacionalne vrednosti. Zaturili smo velikane koji su izgradili naše
društvo i došli do toga da na kraju veka znamo sve o sekretarima SKOJ-a, a gotovo ništa o Mihajlu Pupinu. U takvom stanju smo dočekali 21. vek.
