Ovo je, pre svega, knjiga o životu a ne o smrti, kao što bi se, možda, na prvi pogled iz njenog naslova moglo zaključiti. Ona svedoči o tome da život »ne samo da ima smisao, nego ga i zadržava u svim uslovima i u svim okolnostima«, ma kako se ove čoveku činile teškim i neizdržljivim. Napisana je 1945. godine, za samo devet dana, takoreći »iz duše«. Prevedena na dvadesetak jezika, ova knjiga, mala po obimu, a velika po svom značaju, već skoro pedeset godina ne gubi ni malo od svoje aktuelnosti. Možda stoga što je namenjena svima onima koji pate, a takvih je mnogo, bolesnih, umirućih, osuđenih ili zatočenih na mnogo različitih načina. Možda zato što govori o ličnim iskustvima, predubokim da bi bila lažna, jednostavno, neposredno, prepoznatljivo - jednom rečju ljudski. Konačno, verovatno i zbog toga što je njen autor Viktor Frankl ne samo poznati psihijatar, praktičar i predavač na brojnim univerzitetima širom sveta, već i naučnik koji je ušao u istoriju psihijatrije kao osnivač jednog savremenog psihoterapijskog pravca – logoterapije, koji je ovde približen i običnom čitaocu.
.png){kind=logo}
