„I treba li mu da zna?“ Može se učiniti da je to pitanje, kojim se završava roman, ostavljeno bez odgovora. U stvari, čitav roman odgovara na njega. Da, umetničko delo može da ima svoju sudbinu, ali zar ono gubi zbog toga što se u njemu otkriva trag proživljenog života? Upravo umetnost i ima tu nebivalu silu da odgoneta tajne prošlosti po njenim preostalim tragovima, da uputi savremenika u tajnu nečijeg davno prošlog života. Uistinu, „ništa u svetu ne umire… sve se neprestano rađa u nečem drugom“. – Iz pogovora
