INSOMNIJA

Eruditni diarium o životu i umetnosti

Roman INSOMNIA Dimitrija Duracovskog poetikom knjige-kolaža ili dnevničkog rukopisa čitaocima predočava jedno autentično viđenje onog istorijskog trenutka kada, bombardovanjem Beograda, Jugoslavija postaje jedno nepozNATO dete, a užasni prizori koje kraj devedesetih donosi na geopolitičku i privatnu mapu Balkana, najednom otvaraju novu pukotinu i pitanje „neke nove Makedonije“.

Kao vrsta eruditnog i intimnog diariuma makedonskog slikara, ovaj roman, nimalo slučajno, započinje poglavljem datiranim 15. februara 1999. godine. Povest o zemlji ili zemljama u kojim je samo prošlost zagarantovana, narator ispisuje u vidu svakodnevnih beleški koje su pretpostavljene veze napisanog i doživljenog sa tokovima i uticajima na umetničku praksu, literaturu, slikarstvo i filmografiju.

Ovakvi uzbudljivi dijalozi sa mislima i idejama velikana kako u ovdašnjoj, tako i u svetskoj umetničkoj tradiciji, postaju možda i najuzbudljiviji segmenti romana, koji otvaraju mogućnost da se jedna potresna Priča o strahovima od kolektivnog i individualnog nestajanja, stvarna i doživljena, sada ispriča i u okvirima fantastičnog, oniričkog diskursa ili imaginarne polemike, kako bi u krajnjoj instanci istakla dominantni simbol kao „stanje svesti“ i „stanje stvarnosti“ balkanskog žarišta na kraju drugog milenijuma – INSOMNIJU.

„U nesanici naslućujemo pravac kojim treba da krenemo, zračak istine za koju vredi da se živi. A nesanice kroz koje nas vode knjige, ponekad se graniče sa istinskim prosvetljenjem.“

„Ali... ova zemlja po kojoj gazimo preplavljena je bolom, gazimo u bolu do kolena – u današnjem, u jučerašnjem, prekjučerašnjem, u hiljadugodišnjem bolu – da se ne obmanjujemo, bol se ne rasplinjava u vremenu, jedan dečji vrisak od pre tri hiljade godina nije ništa manji od vriska koji se razlegao pre tri dana. Taj vrisak je izraz bola svakog naraštaja, svakog živog bića – ne samo čoveka. I, na kraju... ko vam je rekao da smrt, oslobađajući vas ovog sveta, može da vam donese neko smirenje?“

„Življenje na Balkanu nije život, to je slučajnost.“


Dimitrije Duracovski, rođen 15. februara 1952. godine u Strugi, Makedonija. Pisac je i slikar, kao i član Udruženja pisaca Makedonije od 1989. godine. Objavljuje kratke priče i eseje u književnoj periodici. Bio je pripadnik književne grupe Peti krug i član redakcije u časopisima Dalje, Forma, Dalgi i Stožer (glasila Društva književnika Makedonije). Objavio je dve zbirke kratkih priča Tajna istorija (1986) i Crni proroci (1996). Za njegov prvi roman Insomnia (2001), nagrađen je prestižnom nagradom Roman godine Jutarnjeg vesnika. Blede sene, daleki glasovi (2014) njegovo je drugo romaneskno ostvarenje.