Delić zagonetke, prstohvat misterije, mrvica porodične drame, pregršt snova zaljubljenika u knjižare i još mnogo više od toga…
Dirljiva i veoma pronicljiva, Knjižara jučerašnjih dana je lirska priča o porodici, ljubavi i isceljujućoj moći zajednice. Ovaj roman je ljubavno pismo čitanju i knjižarama, kao i svedočanstvo kako naša prošlost određuje ono što ćemo postati.
Miranda Bruks odrasla je među policama u knjižari svog ekscentričnog ujka Bilija i rešavala maštovite potrage za blagom koje je smišljao samo za nju. Međutim, na njen dvanaesti rođendan, izbija svađa između Bilija i njene majke i on iznenada nestaje iz Mirandinog života. Nije čula ništa o njemu punih šesnaest godina i tad je primila neočekivanu vest: Bili je umro i ostavio joj knjižeru Prospero, koja je na ivici bankrota, a čini se da je propao i njegov poslednji lov na blago.
Sada kao vlasnica Prospera, Miranda se vraća kući u Los Anđeles i nalazi tragove koje joj je Bili sakrio unutar romana na policama knjižare, u zaključanim fiokama u njegovom stanu iznad knjizare, kao i u samom njenom imenu. Miranda želi da spase Prospero i reši Bilijevu poslednju zagonetku.
„Zabavan omaž ljubiteljima knjiga i duhu Los Anđelesa.“ Publishers Weekly
„Knjiga o porodici, ljubavi i isceljenju napisana sa mnogo topline i emocija. Čitaoce će očarati priča o samospoznaji i novim počecima.“ Library Journal
Ostali komentari
Ova misterija, porodična drama, triler govori o neophodnosti novog početka, pomirenja, neophodnosti oproštaja i bar malo zaborava. Dobro, to je lepo, nego, koliko je to lako, pa, nije uopšte lako, gotovo je nemoguće, lako je želeti oprostiti svakim atomom svog bića i izgovoriti da si nešto oprostio, ali da tebe i osobu kojoj opraštaš prođe trajan(naglašavam, trajan) blagodatan osećaj i olakšanje otklonjene negativnosti, netrpeljivosti, sukoba, pa, to nije baš tako jednostavno. Poruka knjige je i da nam je utočište neophodno, pa što to ne bi bila knjižara, zar ne? Da, ali opet nam je potreban intenzivan, dugotrajan unutrašnji mir, bili u knjižari ili bilo gde drugde, a nikako u knjigama da ga nađemo, mislim, nekii su možda i našli, ne mogu da kažem, ali većina nije, ali baš to svi očekuju od literature, da li ćemo to naći, ko zna, što reče mađarski pisac Laslo Krasnahorkai: „reči ne otkrivaju ništa, čak je sasvim izvesno da one postoje upravo zato da bi prikrile izlaz“. Ima tu nešto.