Naglašavao je da je izašao iz Belog i Bunjina. Drugi su dodavali: i iz Remizova, Rozanova, Zajceva, Gorkog, Gogolja, Ljeskova, Dostojevskog. Tačno je bilo jedno: nije bio ničiji epigon. Epoha je umirala, i sa njom junaci klasičnih knjiga; epoha klasike mu je ipak ostavila u baštinu strukturu jezika i oblik: pomoću njih je govorio o jakima koji se pokoravaju prirodnim zakonima i o onima koji moraju da odu. Umetnik je želeo da pokoravanjem zakonitostima epohe zasluži mesto u istoriji literature ruskog naroda. Neponovljiv iskaz u istoriji svetske literature.
(Milivoje Jovanović)
.png){kind=logo}
