Učenje gramatike srpskog jezika svedeno je u najvećoj meri na osnovnu školu, te su se tvorci nastavnih planova i programa potrudili da zguraju u tih osam godina školovanja skoro sve što su mogli, ne vodeći računa ni o uzrastu ni o stvarnim potrebama jednog odraslog pismenog čoveka. Osnovnim gramatičkim pravilima posvećivalo se u nastavi vrlo malo pažnje, a insistiralo se na izuzecima i tzv. graničnim primerima u kojima nijedna, pa ni naša gramatika ne oskudeva. O tome svedoče i nekadašnji prijemni ispiti za srednje škole, koji su u mnogo čemu bili teži od prijemnih ispita za filološke fakultete, što je apsurd bez presedana. Gotovo da nema ispitnog pitanja u tim testovima s primerom koji je očigledan, tako da su deca naučila desetine izuzetaka, a da osnovna pravila nikada nisu dobro savladali.
Cilj ove gramatike je upravo da pruži znanja neophodna obrazovanom odraslom čoveku u svakodnevnom životu. Zbog toga je ona lišena mnogih gramatičkih struktura koje se inače sreću u naučnim knjigama ovog tipa. Ipak, daleko od toga da autori nisu nastojali da u ovu knjigu ugrade najnovija naučna saznanja, nastojeći jedino da ih izlože na način koji će biti razumljiv i onima koji nemaju formalno lingvističko obrazovanje.
