Bar kod Džoa je usputna stanica na bulevaru slomljenih snova, mračna luka sporo tonućih brodova, centar za izgubljeno – nađeno izgubljenih duša koje pokušavaju da nađu svoje mesto u nasilnom svetu.
Vazduh je zadimljeni i smrdi na cigarete Rejmonda Čendlera, ali tu nema heroja – samo herojstva slabih i usamljenih ljudi koji pokušavaju da nađu izlaz iz lavirinta sopstvene otuđenosti, u potrazi za saosećanjem, samopouzdanjem, načinu kako da se preživi još dvadeset i četri časa. Sveprožimajuća je tuga i nežnost ovih priča koje vas proganjaju, nikada ranije viđenih u stripu.
Munjoz i Sampajo rade kao jedan mozak sa dva tela: Sampajove priče su eliptične i tanane; Munjozov snažan, ekspresionistički crtež ide rizičnim krivudavim putevima. Ovde nema klišea, samo stripovi koji te čikaju da gledaš, razmišljaš i osećaš.
.png){kind=logo}
