[…] osnovni bi se zadatak Lotmanove knjige „Struktura umetničkog teksta“ mogao da odredi kao veoma razgranato, višestrano ispitivanje načina na koje je organizovan književni tekst na osnovu jezičkoga i u jezičkome tekstu (jezik i jezičko uzimam uvek u smislu prirodnoga jezika kad god nije drugačije naznačena upotreba). Ali se ona isto tako bavi i načinima na koje on funkcioniše u kulturi i društvu. To je, verovatno, dosad najpotpuniji poduhvat da se vrlo tananim teorijskim razgraničenjima i mnogobrojnim analizama izdvoji onaj unutarnji mehanizam koji svaki uspeli književni tekst čini nosiocem izvanredno složene, višeslojne i promenljive informacije. Višeznačan književni tekst podvrgnut je ovde strogoj, promišljenoj, sistematizovanoj i metodološki gotovo besprekornoj analizi. Tekst se analizira sloj po sloj, odnosno naizmenično iz više aspekata, ali se ni u jednom trenutku ne ispušta iz vida celina, niti složeni sistem korelacija koje postoje u samome hijerarhijski organizovanome tekstu (kao unutartekstovne) ili izvan njega (kao vantekstovne).
Novica Petković
Jurij Mihajlovič Lotman (1922–1993) rođen je u Petrogradu u jevrejskoj porodici. Tamo se i školovao i završio Filološki fakulteta Lenjingradskog univerziteta (1950). Posle diplomiranja zaposlio se kao predavač u Pedagoškom institutu u Tartuu (Estonija). Godine 1954. prelazi na Tartuski univerzitet, a od 1960. do 1977. je šef Katedre za rusku književnost. Doktorirao je na Lenjingradskom univerzitetu 1961. godine. Tokom šezdesetih godina razrađuje strukturno-semiotički pristup proučavanju književnosti i kulture, te pokreće ediciju „Radovi o znakovnim sistemima“, iz koje nastaje čuvena Tartusko-moskovska škola semiotike. Krajem osamdesetih godina na televiziji vodi autorsku emisiju „Besede o ruskoj kulturi“, koja je poslužila kao osnova za istoimenu knjigu (Akademska knjiga, 2017). Bio je dopisni član Britanske akademije, član Norveške, Švedske i Estonske akademije nauka. Ostvario je velik uticaj na rusku nauku i kulturu i autor je više knjiga.
