Milan Gromović je u ovoj knjizi pokazao da je podjednako nadaren za formu komparativnog eseja, kao i za one uvide i analize koji sežu u mnogo širu problematiku duhovne tradicije, u kontinuitet srpske duhovnosti i kulture. O tome da srpska književnost i kultura u svom bogatstvu i otvorenosti pružaju savremenom čoveku mogućnost da bira – između Istoka i Zapada – govori i ova knjiga, čuvajući, kao uostalom i svaka velika literatura, univerzalne vrednosti čovečnosti i humanosti, što je jedino čvrsto uporište koje nam je u sveopštoj prolaznosti i promenljivosti samog života, ali i vrednosti kojih se držimo, ostalo.
