DIJASPORA I DRUGE STVARI

Useljenik se na kraju nalazi u prostoru koji nigde i nikome ne pripada, u vodi koja je dovoljno plitka da se ne udavi i dovoljno duboka da ne može da stoji na dnu, odnosno, u čardaku ni na nebu ni na zemlji.


U novoj, tuđoj zemlji, stari jezik postaje poslednja slamka, tanana nit koja je jedina u stanju, čini se, da sačuva useljenika od strahotnog osećaja propadanja. […] Jezik je naš ceo život, jezik je ono što smo i ukoliko ostanemo bez njega, ostajemo doista bez sebe. Nema nas više.


I sam tvrdoglavo nas tojim da ostanem ono što jesam, što sam do sada bio, premda moji pokušaji da zaronim u more tuđeg jezika podsećaju na pokušaje kupanja u Mrtvom moru u Izraelu. Ako probaš da zaroniš, voda te izbaci napolje; ako ostaneš predugo u njoj, izjedu te so i minerali.


Samo onaj ko se menja, onaj ko se prilagođava novom svetu u istoj meri u kojoj taj svet prilagođava sebi, može na kraju da ostane isti. Prividni poraz tako, u stvari, postaje pobeda.

David Albahari

David Albahari, pisac i prevodilac, rođen je 1948. godine u Peći. Objavio je devet knjiga priča i jedanaest romana, kao i dve knjige eseja. Za knjigu priča Opis smrti (1982) dobio je Andrićevu nagradu. Knjiga priča Pelerina (1993) nagrađena je nagradama Stanislav Vinaver i Branko Ćopić. Ostale knjige priča: Porodično vreme, Obične priče, Fras u šupi, Jednostavnost, Neobične priče, Drugi jezik i Senke. Roman Mamac dobio je Ninovu nagradu za najbolji roman u 1996. godini, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije Balkaniku i Most-Berlin. Ostali romani: Studija Dimitrijević, Cink, Kratka knjiga, Snežni čovek, Mrak, Gec i Majer, Svetski putnik, Pijavice, Marke i Ludvig. Knjige eseja: Prepisivanje sveta i Teret. Preveo je veliki broj knjiga, priča, pesama i eseja mnogih američkih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca, uključujući Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Etvud, Isaka Baševisa Singera i Tomasa Pinčona. Preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil, Sare Kejn i Džejsona Šermana. U periodu između 1973. i 1994. godine radio je u redakcijama više časopisa i izdavačkih kuća – Vidici, Književna reč, Pismo, Kulture Istoka, Politika, Mezuza, edicija Prva knjiga Matice srpske. Knjige su mu prevedene na šesnaest jezika. Od jeseni 1994. godine živi u Kalgariju, u Kanadi.