O Dostojevskom je napisana nepregledna biblioteka knjiga u svetskoj književnosti. Ta biblioteka je po svemu nalik na vavilonsku biblioteku, osim u jednoj tački: o Dostojevskom nije, niti će biti napisana poslednja knjiga. Mnogoglasno delo Dostojevskog predstavlja i dalje neiscrpni izazov za pluralna čitanja od strane kritike najrazličitijih orijentacija i pravaca. U središtu polemički intoniranih članaka Dostojevski se javno pozabavio „jevrejskim pitanjem” u Rusiji onoga doba. D. I. Goldstein je pokušao da, istražujući delo Dostojevskog, utvrdi koje su mesto zauzimali Jevreji u piščevom životu, u delu i u njegovom pogledu na svet. Interesovalo ga je kako Dostojevski – vatreni zagovornik Svete Rusije, revnosni hrišćanin i odlučni zastupnik „poniženih i uvređenih” – gleda na Izrailjev narod. Goldstein istražuje odgovore na ovo i druga pitanja u prvoj iscrpnoj studiji na ovu temu, koja je iz mnogo razloga i stotinu godina posle smrti Dostojevskog ostala nerasvetljena ili je, možda, zatamnjena raznim vidovima cenzure i mogućih nesporazuma.
