Pred čitaocem je čitava galerija najrazličitijih likova iz mnogih Turgenjevljevih dela, a koji oličavaju bogatstvo i raznovrsnost života ruskog naroda. Društveno-istorijsku situaciju u Rusiji Turgenjev na umetnički način uobličava i ukazuje na neodrživost odnosa u suprotstavljenom surovom muškom svetu. U tom suprotstavljenom svetu plemstvo je vlasnik zemlje, a ne obrađuje je; mužik je obrađuje, a nije njegovo vlasništvo; spahija zapoveda, a ne stvara i ne radi.
Karakter muških likova (Ruđin, Lovčevi zapisi, Dim, Novina, Plemićko gnezdo, Uoči novih dana…), Turgenjev je nalazio u stvarnom životu, sa njima je delio svakodnevno iskustvo. U odeljku o ženskim likovima Vuletić zapaža da je sam Turgenjev u svojoj prirodi imao nešto žensko, osećajno, tanano, blago, a upravo mu je to omogućilo da stvori galeriju izuzetno upečatljivih ženskih likova (Uoči novih dana, Novina, Dovoljno, Očevi i deca…).
Posebno poglavlje posvećeno je Turgenjevljevom odnosu prema prirodi. U trenucima nemira kada bi razmišljao o smislu života pred činom definitivnog odlaska, o besmislenosti protesta protiv zla, Turgenjev bi ipak mislio da priroda uči čoveka spokojstvu, smirenju i razumnom hodu.
