Biti rokoholičar, poput Popovića, znači gledati na svet širom otvorenih očiju trajno začuđenog, da ne reknem omađijanog dečaka koji odbija da odraste jer želi da se nikada ne probudi iz čarobnog sna. U tom nebuđenom snevanju on oseća sebe do poslednjeg damara, celim bićem, sa strašću koja se preliva preko svih razumnih granica. Ako nečije ime može biti sinonim za neku opštiju, mnogima i egzistencijalno važnu, formativnu pojavu, kakav je slučaj i sa piscem ovih redova, onda je to, kada je o ovdašnjem rokenrolu reč, ime Petra Pece Popovića. Evo knjige Tragovi u beskraju koja to potvrđuje.
.png){kind=logo}
