Proizvodi

U svojoj četvrtoj knjizi dokumentarne proze Protivnarodni osmeh, Tibor Varadi ponovo nas je uveo u svoju stvaralačku radionicu. Iz advokatske arhive svojih predaka plete priče u kojima nas premešta iz prošlosti u sadašnjost i u kojima spaja nespojivo. Komotan je u svojoj slobodi da prividno piše o čemu hoće, dok je, s druge strane, odgovoran prema priči koju je započeo. I kada se seli iz dosijea u dosije, to nisu proizvoljna lutanja, već traženje paralela između različitih sudbina, ne bi li se naposletku došlo do onoga o čemu ne postoji pisani trag. Varadi kaže: „Tragova i dokaza o okupatorima i okupiranosti ima mnogo i u naučnim publikacijama. Tu su i udžbenici istorije. Ali me i dalje ne ostavlja na miru pitanje šta se dešavalo sa susednim ulicama ili na drugoj obali Begeja, a što tada nisam video. Ovi spisi su u tome od pomoći. U njima vidim jednu nečovečnu vlast, ali i popodneva, susrete, kao i nervoze, uzbuđenja, nastale mimo ideologije. Vidim da su postojali i privatno životi, i da je bilo ljudi koji su ponajviše živeli (ili oponašali) svakodnevni život. Vidim i šta su radili Emil, Marija, Suzana (ili Susanna) – i još neki drugi.“

O autoru:
Tibor Varadi (Várady Tibor) je poznati pravnik. Studije prava završio je u Beogradu, a potom je na Harvardu stekao zvanje doktora pravnih nauka. Predavao je na mnogim poznatim univerzitetima u svetu, bio je učesnik u značajnim sporovima pred Međunarodnim sudom pravde i međunarodnim arbitražama. Karijeru je započeo kao advokatski pripravnik u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Bečkereku (Zrenjaninu). Arhiva te kancelarije je temelj ove prozne knjige. Prve radove iz oblasti lepe književnosti objavio je u novosadskom časopisu Új Symposion. Od pokretanja časopisa, 1965. bio je njegov urednik, od 1969. do 1971. godine odgovorni urednik. Do sada je objavio ukupno sedamnaest proznih knjiga na mađarskom, srpskom, engleskom i nemačkom jeziku. Objavljena prozna dela na srpskom jeziku: Mit i moda (eseji), 1978. (nagrada „Stražilovo“); Spisi i ljudi. Priče iz advokatske arhive, 2015; Put u juče. Priče iz advokatske arhive, 2017; Dogodilo se u Ečki. Dokumentarni roman, 2019; Tajna mišjesive sobe, 2020; Protivnarodni osmeh, 2021; Tragom rezervne istorije, 2024.

Tragom rezervne istorije je peta knjiga Tibora Varadija čije je poreklo u arhivi porodične advokatske kancelarije, tamo gde više od jednog veka pulsira vreme prošlo, gde su konzervisane čitave epohe, gde su sačuvane činjenice bez kojih ne bismo razumeli kontekst dešavanja svakodnevica običnih ljudi u senci velikih istorijskih događaja.

Ali, za razliku od prethodnih knjiga u kojima je vrsni jurista Varadi dopustio piscu u sebi da tek malo odluta u promišljanju sudbina ljudi koji nastanjuju arhivu porodične kancelarije, da domisli ono što nedostaje u sudskim spisima, Tragom rezervne istorije je književno delo par excellence. Pisac Varadi je taj koji određuje intonaciju, ali i čitavu dramaturgiju ovog romana bez premca u savremenoj srpskoj književnosti. Pravnik Varadi je samo tragač u službi stvaranja jedne prustovske sage oživljavanja prošlosti.

Tragom rezervne istorije se okončava moćnim defileom istorijskih ličnosti koje su određivale sudbine miliona ljudi u dvadesetom veku, ali i onih anonimnih likova koji postoje

samo u sudskim arhivama i porodičnim storijama. Tibor Varadi je ovim romanom uspeo da stvori dupli kolosek kojim paralelno teku literatura, i život sam. - Dragan Velikić

O autoru:

Tibor Varadi (Várady Tibor) je poznati pravnik. Studije prava završio je u Beogradu, a potom je na Harvardu stekao zvanje doktora pravnih nauka. Predavao je na mnogim poznatim univerzitetima u svetu, bio je učesnik u značajnim sporovima pred Međunarodnim sudom pravde i međunarodnim arbitražama. Karijeru je započeo kao advokatski pripravnik u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Bečkereku (Zrenjaninu). Arhiva te kancelarije je temelj ove prozne knjige. Prve radove iz oblasti lepe književnosti objavio je u novosadskom časopisu Új Symposion. Od pokretanja časopisa, 1965. bio je njegov urednik, od 1969. do 1971. godine odgovorni urednik. Do sada je objavio ukupno sedamnaest proznih knjiga na mađarskom, srpskom, engleskom i nemačkom jeziku.

Objavljena prozna dela na srpskom jeziku: Mit i moda (eseji), 1978. (nagrada „Stražilovo“); Spisi i ljudi. Priče iz advokatske arhive, 2015; Put u juče. Priče iz advokatske arhive, 2017; Dogodilo se u Ečki. Dokumentarni roman, 2019; Tajna mišjesive sobe, 2020; Protivnarodni osmeh, 2021; Tragom rezervne istorije, 2024.

Premda bi to bilo očekivano, ali Put u juče nije nastavak prethodne knjige Tibora Varadija, druga je knjiga u svakom pogledu raskošna nadogradnja, tematski, ali i žanrovski neusporedivo bogatija. Dok je ranije samo davao naznake autobiografije, pišući o sebi samo onoliko koliko se mora, Put u juče biva knjiga od barem dva, a onda i tri, četiri, pet tokova, koji se izmjenjuju i prepliću. Pišući o davnim sudskim i izvansudskim slučajevima, jurističkim, ali pomalo i para-jurističkim, Varadi ispisuje svoj životopis, a onda, na vrlo iznenađujući način, i svojevrsnu autobiografiju, u kojoj pokazuje čitatelju, ali što je važnije – i sebi, zašto je bio ono što je u životu bio. Postoje i neke druge, možda i važnije, razlike između dviju knjiga. Dok je u prvoj Varadi prilično ozbiljan, premda pripovjedački silno šarmantan u toj ozbiljnosti, Put u juče neočekivano je duhovita knjiga. Put u juče žanrovski vrluda između prvorazredne historiografske „male povijesti” i dokumentarne proze. U osnovi, knjiga je i jedno i drugo. Možete je čitati kao pouzdano svjedočanstvo o vremenu, ali i kao ponudu, šokantno velikodušnu, niza romanesknih zametaka, izvanrednih proznih skica…

Iz recenzije Miljenka Jergovića


Tibor Varadi (Várady Tibor) ponajviše je poznat kao pravnik. Studije prava završio je u Beogradu, a potom je na Harvardu stekao zvanje doktora pravnih nauka. Nakon diplomiranja radio je kraće vreme kao advokatski pripravnik u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Bečkereku (da­našnjem Zrenjaninu), čija je arhiva temelj ove prozne knjige. Bio je potom docent, vanredni i redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Od 1993. godine profesor je na budimpeštanskom Srednjoevropskom univerzitetu (CEU) i drži predavanja na pravnim fakultetima Emori, Kornel, Berkli, u SAD-u. Objavio je veći broj naučnih radova, prvenstveno iz oblasti međunarodnog privatnog prava, međunarodne trgovinske arbitraže i manjinskih prava. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Zastupao je Srbiju (ranije SRJ i SCG) pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Prve radove iz oblasti lepe književnosti objavio je u časopisu Új Symposion. Od pokretanja časopisa (1965), bio je njegov urednik, od 1969. do 1971. godine odgovorni urednik. Do sada objavljena dela iz beletristike: Zar nije sam život najbolji provod? (Vagy nem maga az élet a legjobb időtöltés?), putopisni eseji, Forum, Novi Sad, 1971. Tajna mišje sive sobe (Az egérszürke szoba titka), roman, Forum, Novi Sad, 1976; 2009. Mit i moda (eseji na srpskom), Srpska čitaonica i knjižnica, Irig, 1978; nagrada „Stražilovo“ The Secret of the Mouse-Grey Room (prevod na engleski romana Tajna mišje sive sobe), John Calder and Riverrun Press, London−Njujork, 1981. Nadomak istorije (Történelemközel­ben), eseji, Forum, Novi Sad, 1995. i dr.

Preveo s mađarskog: Arpad Vicko

Dogodilo se u Ečki treća je knjiga Tibora Varadija nastala na osnovu spisa iz porodične advokatske kancelarije osnovane krajem 19. veka. Sa prethodne dve – Spisi i ljudi i Put u juče ‒ čini jedinstvenu trilogiju u kojoj se dodiruje i pretapa svet sudskih akata i svet književnosti.

Nigde kao u advokatskoj arhivi ne može se bolje osetiti duh jedne epohe, njeno gašenje i dolazak novog doba. Tu se ukršta Istorija sa velikim „I“, i pojedinačne, privatne istorije sa malim „i“. Izdvajanjem određenih detalja i njihovim međusobnim povezivanjem, otkriva se kontekst. A bez konteksta, nemoguće je razumeti prošlost.

Pravnik Varadi u službi pisca Varadija, ispisuje uzbudljiv istorijat plemićke porodice Lazar – Harnonkur – Palavičini, prateći kroz sudske predmete živote nekoliko generacija. Više od pola veka, vlasnici imanja u Ečki, ali i oni koji su na imanju živeli, bili su klijenti advokatske kancelarije Varadi, koja ih je zastupala u preko sto sudskih sporova. Jedan ljubavni slučaj sa imanja u Ečki stigao je čak i na naslovnice svetske štampe.

„Šta se tačno događalo u dvorcu i u njegovoj okolini, sad već niko ne zna“, beleži autor na početku knjige. „Ali neki detalji ostavili su za sobom tragove. I ti detalji se često mogu povezati. Iz sudskih spisa sad se već može videti i da su grofovi, njihovi gosti, salaški radnici, upravnici imanja, zakupci, poslovođe, dvorkinje, kuvarice, zapravo počinili romane.“

Dogodilo se u Ečki dokumentarni je roman par excellence!

Zahvaljujući nevidljivom prevodu Vicka Arpada, i ovu Varadijevu knjigu čitamo u originalu.

Dragan Velikić