Život kraljice Marije Karađorđević, još od njenog detinjstva na rumunskom dvoru i kasnije u Beogradu ličio je na bajku sve do onog sudbonosnog, tragičnog 9.10.1934. godine.
Marija Karađorđević (9. januar 1900 — London, 22. jun 1961) bila je jugoslovenska kraljica, supruga kralja Aleksandra I Ujedinitelja i majka poslednjeg jugoslovenskog kralja, Petra II.
Druga je ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna (1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938), princeze od Velike Britanije i Irske, sinovice engleskog kralja Edvarda VII i unuke kraljice Viktorije.
Marijina baka po majci je bila velika kneginja Marija Aleksandrovna, sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci joj je bio Alfred, vojvoda od Edinburga — drugi sin britanske kraljice Viktorije.
Bila je veoma obrazovana. Pre udaje imala je titulu princeze od Rumunije. A kao praunuka kraljice Viktorije bila je u rodbinskim odnosima sa svim evropskim kraljevskim kućama. Za vreme Prvog svetskog rata radila je sa majkom u bolnici, negujući ranjenike. Pošto se zvala isto kao i svoja majka, bila je poznata i po nadimku Minjon.
Udala se za jugoslovenskog kralja Aleksandra I Karađorđevića dana 8. juna 1922. godine. Sve je vodilo tome da se ostvari i kao uzorna majka. Bračna bajka kralja i kraljice postala je bogatija za prinčeve Petra (1923-1970), Tomislava (1928-2000) i Andreja (1929-1990). Kraljica je postala čuvena i po tome što nije prihvatala dvorsku dojilju, nego je sama hranila svoju decu.
o Srpske običaje je mnogo poštovala, trudila se sve da ih nauči. Volela je crkvu i bogosluženja, prestala je da se služi francuskim jezikom da bi bolje naučila srpski.
.png){kind=logo}
