Nije li vreme da pročitate tu jednu knjigu koju u proseku svaki stanovnik ove zemlje pročita godišnje? Obavite to sada, pa ste posle mirni, a evo, tu je, držite je u ruci i nije mnogo debela. A unutra čekaju na vas Natalija Balabanović-Musić, Tolstojevo jaje, teleća glava u škembetu, tu je i suparnica Entonija Burdena, Megan Maknir, pa onda teoretičari zavera, poznati i priznati srbomrsci, među koje će uleteti Koča Kapetan da recituje svoju impresivnu pesmu Pomozite, braćo Rusi, pa Luka Predić, pisac bestselera sa antiglobalističkom tematikom, a ovamo čovek s tajnom, te još raznog bašibozluka, bagre i brabonjaka. Ali mi nećemo o politici, jer tu su i Andrea i njena inostrana prijateljica Đula, poznate zulumćarke, kreatorke mnogih neslanih i slanih šala, u čemu na stranicama ove knjige uopšte nisu usamljene. Imajte u vidu da je ovo najčitanija knjiga na odeljenju gerijatrije Kliničkog centra Zvezdara, ne samo zbog činjenice da se tri poglavlja dešavaju na toj lokaciji. Izvolite i uživajte.
Branko Dimitrijević je napisao još jedan maestralno duhovit roman. Život kao reklama za pivo je, uprkos autorovim pokušajima da od toga pobegne, ipak jedna moderna i urnebesna ljubavna priča. Na najneobavezniji mogući način, Dimitrijević nas lako i brzo uvlači u svoj svet s druge strane ogledala. Kada se jednom tamo nađemo, više nikada nismo sigurni da li smo izašli...
