Tada sam znao da me truju - reče Ivan tupo, naizgled nezainteresovano, ne podižući pogled sa Petrovog tepiha. Ostao je tako dugo zagledan, proučavajući njegov stari, nikad usisani tepih. Prepozna Petar tada u njegovom oborenom pogledu najstrašnije osećanje koje je moglo da se stvori u duši jednog čoveka. Napuštenost. Beše to čovek koji je mislio da je sam, da su ga jedini bližnji izdali... I Petru više nije bilo važno da li je njegova priča istinita ili nije, ostao je nem i preneražen! Znao je sad da za njega više ne postoji terapija, ne postoje lekovi, nema mesta niti ljudi pored kojih će se ovaj nesretnik osetiti zaštićeno, sigurno... I duboko požali nad njim...
| Karakteristika |
Iznos |
| Kategorija |
DOMAĆI ROMAN
|
| Autor |
Josif Grubović
|
| Težina specifikacija |
0.5 kg |
| Izdavač |
NP ABM |
| Pismo |
Latinica |
| Povez |
Broš |
| Strana | 176 |
| Format | 14,5x20,5 |
| Godina | 2014 |
