Glavni junak ovog antiratnog romana je neostvareni „kvazipisac“ koji godinama ne uspeva u pisanju da izdrži do kraja. Uzrok se nalazi u jednoj staroj i nedovršenoj zbirci pesama, sa naslovom Časovi dostizanja Boga, a koja je kriknula bol i užas raspada Jugoslavije.
Duhovno mrtav, bez vere u pisanu reč, kreće da vodi Dnevnik, u koji ubacuje pesme, komentariše ih, stvara dve priče – o Ulici i o Zločinu, ne bi li „izbunario ponor svoje duše“, stigao na dno sebe i ponovo doživeo ono što je zakočilo njegovu maštu, ubilo Čoveka, tu svrhu pisanja. Cilj je pobediti sebe, „umreti“ i ponovo se roditi.
