CAR KONSTANTIN PROKLE BEOGRAD...
„... da u njemu više nikada ne bude uspostavljena
ničija vlast bez obzira kako će biti izabrana.“
Tronoški rodoslov
Nakon izmirenja Lazarevića i Brankovića, Vuk nevoljno priznaje sultana za svog poglavara i izbegava svoje vazalne dužnosti. I mladi Stefan Lazarević je ogorčen, pa tajno šuruje sa Ugrima. Bajazit, nezadovoljan odanošću svojih hrišćanskih vazala, poziva ih u Ser, smerajući da ih likvidira. Vuk odbija da ode na poklonjenje, a pozvani vladari spasavaju se samo Gavrilovom lukavošću. Hrišćanska vojna pobeda na Rovinama, podgrejava uzalud nade Vuku Brankoviću jer već kod Nikopolja krstaška vojska doživljava težak poraz. Ubrzo, Vuka zarobljavaju Turci, a njegove zemlje predaju Lazarevićima, što kod nekih izaziva sumnju u tešku izdaju. Sve se to događa u praskozorje velike mongolske najezde koja kulminira Angorskom bitkom, u kojoj Bajazit biva zarobljen, a Stefan se oslobađa turskog vazalastva. Postavši saveznik ugarskog kralja Žigmunda, od njega dobija Beograd, u koji seli prestonicu, ne obazirući se na Gavrilovu opomenu na davnu kletvu...
