Ispovedna ili autobiografska proza (kako god želite da je nazovete) čest je književni žanr za koji se opredeljuju autori koji pišu svoju prvu knjigu.
Većina misli da je poželjno imati intrigantnu ili makar iole zanimljivu priču. Još ako se sve to napiše koliko-toliko pismeno i korektno, uspeh bi mogao da bude zagarantovan. Nije baš tako i nije dovoljno samo to. Stvar je veoma komplikovana, ali može da bude isto toliko i jednostavna, posebno, ako se zovete Sanja Trifunović Hiblović. Zagrli sebe i svoj život je roman koji osvaja! Pisan jednostavno - o dešavanjima koja to nisu, na lokacijama smeštenim u nekoliko država, o životu koji je malo ko đoživeo, neobičnim i retkim odnosima između likova (kada ste npr. čitali o divnim ljudima koji rade u cirkusu, a da to nije bila fikcija?). Rađanje, život i smrt...
ljubav... Sanja za opise osećanja koristi boje koje nemaju imena, koje do nje nisu ni postojale. Na svojoj spisateljskoj paleti meša ono najnežnije što se iz slovnih tuba može istisnuti i mešanjem pravi nijansu koja miluje dušu, smenjujući izraze lica čitalaca, od onih suvonasmejanih, do drugih - vlažnoisuzenih. Fantastično je kakvom su lakoćom opisane teške teme i koliko toga curi između redova, ide preko prstiju koje drže knjigu i uliva se u vaš krvotok, kroz mesta za koja niste ni znali da postoje. Zapravo, tu su, možda samo da bi primile Sanjina osećanja.
Ovaj roman nije slučajno u vašim rukama. Posle njega ćete se osećati bolje, bez obzira koliko je maramica potrošeno. Potrošeno, svakako, više nego vremena, jer se čita u dahu, uz sva putovanja na kojima ćete biti.
Trifunović Hiblović će vas povesti na mesta na kojima ste možda i bili, ali ih niste doživeli na ovaj način.
Zagrlite sebe i svoj život!
.png){kind=logo}
