Kroz neobičnu životnu priču gospodina Beinia Salvesena rođenog na ovčarskoj farmi u visokom gorju, negde iza norveških glečera, vispreno se postavljaju mnoga esencijalna pitanja o muško ženskim odnosima…
Stevan Šarčević
Istina je da ovaj roman predstavlja i roman o traganju. Traganje za mestom gde će prebivati junaci, traganje za ljubavlju, ali i traganje za samim piščevim jastvom. Ovde pisac kao da je sam sebi nametnuo neko unutrašnje traganje, neko putovanje van vremena i prostora, neku unutrašnju strepnju, neko vezivanje sa pisanjem, koje je pre svega potvrda njegovih strahova i zebnji, a manje pisanje svoga sopstvenog ispričanog bića. Ljubav, emocije se jednostavno osećaju, bude nostalgiju kod čitaoca.
Tanja Pajić
Roman „O ženkama i mužjacima“ Nebojše Ivanovića predstavlja osveženje u savremenoj srpskoj književnosti, naročito u poslednjih dvadesetak godina. Ovo delo uspostavlja ravnotežu između emotivnih stanja junaka i intelektualnog promišljanja o muško-ženskim odnosima. Neobična forma romana je njegov dodatni kvalitet.
Saša Z. Stanković
Roman je neka vrsta autobiografske ispovesti, koju piše Beini Salvesen u terapeutske svrhe. Pojava irealnog, tek tu i tamo, za čitaoca neprimetno, aluzivno probija u glavni tok romana. Fiksacija naratora na nalaženje nestale devojke otvara psihološko pitanje: koji je uzrok te fiksacije. Ostavićemo budućim čitacima da o tome razmišljaju, kao što smo se i mi našli pred dilemom: da li je to ljubav, kao što pisac, kroz naratora želi da nam ukaže, ili je posledica nekih drugih sila, iracionalnih ili racionalno objašnjivih. Krajem tridesetih godina dvadesetog veka pojavio se šlager o Marijani koja nije došla na randevu, što je dovelo do „epidemije“ samoubistava u Beogradu i Kraljevini Jugoslaviji. Koincidencija sa tom Marijanom i Marijanom Nebojše Ivanovića je zanimljiva i obradovala bi pokojnog Junga, koji je vrlo prisutan u povesti o nestaloj Marijani. Ako to imamo u vidu otvaramo pitanje koliko je povest o Marijani, jer to roman „O ženkama i mužjacima“ jeste, psihološki roman, a koliko filosofski, religiozni, sociološki, biološki (evolucionistički) i da ne nabrajamo dalje jer u njemu, kao u plodu nara, ima rasejano veliki broj tema. Ti idejni puteljci će često opterećivati, nadamo se, buduće čitaoce. I vraćati ih čitanju i dočitavanju.
Đorđe Janić
