„Padao sam kroz svoje misli, privezan za teška i nejasna osjećanja, tonuo sam sve dublje, bio sam majmun koji pada sa drveta, beskrajno visokog stabla, padao sam kroz grane velikom brzinom i ni za jednu nisam mogao da se uhvatim, samo sam padao, padao i bio šiban po licu svakom granom koja mi promakne.
A promicale su sve.“
Čvor na omči
Draško Sikimić rođen je 22. marta 1984. godine u Ljubinju (Hercegovina), gde i danas živi.
Sa životom je do sada dobio tri neplanirane zbirke pesama, ali tu svoju nepažnju je sasvim prihvatio. Međutim, možda je i to prihvatanje bila neopreznost, pomisli on nekada. Napisao je zatim roman, levom rukom, ceo roman je kucao u jednom notes fajlu na mobilnom telefonu. Svaki dan je skrolovao po deset ili više minuta da bi nastavio da piše. Nekoliko puta tokom skrolovanja zaboravljao bi šta je mislio da napiše, pa je, plačući, svejedno nastavljao da skroluje. Posle toga je deci kupovao slatkiše da ga odmene i skroluju za njega; deca su, međutim, sporo skrolovala da bi pove-ćala satnicu, pa ih je otpustio, i od tada deci više ne veruje.
Čvor na omči je njegov prvi roman.
LOM je objavio njegove tri zbirke poezije: Smotuljci (2016), Ogrebotine (2017) i Moje kosti ujedaju (2018).
