Za jedan roman sa ovakvom tematikom, potrebna su dva osnova. Prvi osnov je istorijska činjenica, drugi osnov talenat pisca, tj. sposobnost da uklopi činjenicu i fikciju. Neveliki broj pisaca uspeva da savrešeno sintetiše ova dva zahteva. No, ovaj roman dr Đorđevića ne samo da poseduje idealnu sintezu ova dva osnova, već i više od toga. Prvenstveno, jer je i sam bio savremenik, lekar, predsednik vlade i jedan od najbližih saradnika kralja Milana, a u odbranu drugog osnova, je to što je dr Vladan pre ovog dela ostvario karijeru jednog vrlo uspešnog književnika, pored svih svojih državnih i lekarskih obaveza. Ostavivši nama nestvarna dela poput Triologije o Caru Dušanu, za koju lično smatram da može biti ideal i zvezda vodilja za bilo kog pisca jednog istorijskog romana. Kroz roman Golgota, dr Vladan vešto upoznaje čitaoca sa svim manama i vrlinama kao i privatnim i javim naravima kralja Milana Obrenovića.Veoma nesrećan u privatnom životu, povređen razvodom, zastrašivan drugim pretendentima na presto, a sa druge strane vrlo sposoban u politici i u opstajanju na vlasti, vrlo vešt u manipulaciji političkim protivnicima, ipak vidi dalje od svih. Rane kralja Milana ostavile su ožiljke na Srbiju. Srbiju vidi kroz prizmu jedne moderne i savremene države, ali na tom putu ima prepreke srazmerne Heraklovim zadacima. Dr Vladan je uspeo da uđe u psihologiju kralja Milana, njegovoh najbližih saradnika i političkih prvaka. Kralj umoran od broja atentata, pokušaja svrgavanja, a i nekih poznatih buna, možda po prvi put može biti shvaćen zbog čega se odlučio na abdikaciju. Iako predator, političke pirane odnose prevagu. Sve mane ovog čoveka preovalade su nad krunom i dužnošću.
