U životu sam uradio više nego što sam očekivao i manje nego što sam mogao. Ovo je poslednja rečenica uvodnog teksta Dušana Kovačevića za svoja Sabrana dela, koja su se u izdanju Zavoda za udžbenike pojavila pred sam kraj 2013. godine. Dramski pisac koji je na originalan način proslavio srpsku komediografiju i nastavio samog Nušića, stvarajući komedije koje danas upečatljivo svedoče o duhu našeg vremena, i kojima su prožete generacije i generacije, posle četiri ipo decenije stvaralaštva, tako precizno želi da vidi svoj rad. Sabrana dela su omaž delu i piscu koji je na naše pozorišne scene, televiziju, film, u našu kulturu, ušao na najspektakularniji način. Doživeo je, naime, da su mu u istoj kalendarskoj godini, još kao studentu, na sceni čuvenog Ateljea 212, mitska glumačka imena tog pozorišta izvela čak dva dramska teksta. A ta dva Kovačevićeva prvenca su predstave po kojima se danas meri vreme u srpskom pozorištu: Maratonci trče počasni krug i Radovan III Osim ta dva teksta, u prvoj knjizi Kovačevićevih Sabranih dela, nalaze se još dve drame: Svemirski zmaj i Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema piću.
.png){kind=logo}
