ENCIKLOPEDIJA RUSKE FILOZOFIJE ENCIKLOPEDIJA RUSKE FILOZOFIJE

ENCIKLOPEDIJA RUSKE FILOZOFIJE

Šifra artikla: 222983
Isbn: 9788684807450
Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. veka ruska filosofska misao se konačno oslobađa iga u kome je obitavala punih sedamdeset godina. Godine 1991. Sovjetski Savez je prestao da postoji, a sa njim je u prošlost otišla i njegova zvanična ideologija zasnovana na marksističko-lenjinističkom pogledu na svet. To je označilo ne samo kraj sedamdesetogodišnjeg pokušaja da se učvrsti apsolutno jednoumlje, već i početak ere potpune, ničim ograničavane slobode za svaki oblik čovekovog stvaralačkog ispoljavanja pa tako i za njegovo filosofsko stvaralaštvo. Više nije bilo nikakve prepreke da se filosofsko nasleđe Rusije konačno pojavi pred ruskom mislećom javnošću. Ta je javnost u vrlo kratkom vremenskom periodu bila i bukvalno preplavljena ogromnom količinom dela koja su stvarana čitavih vek i po a koja od trenutka zavođenja komunističke intelektualne i svake druge strahovlade nisu imala ni najmanjeg izgleda da, osim u ilegalnim prepisima i fotokopijama, ugledaju svetlost dana. Naravno da je ovakvo stanje za posledicu imalo i intenziviranje rada na sakupljanju, proučavanju i sistematizaciji čitavog tog ogromnog, u dugom vremenskom periodu gotovo nepoznatog misaonog nasleđa. Može se reći da je ruska filosofija, pogotovo ona koja je rasla na hrišćanskom i nacionalnom tlu, danas prevashodni predmetinteresovanja specijalista na raznim visokoškolskim ustanovama Rusije, ali i svih onih koje neugasli filosofski eros tera na traganje za smislom života i odgovorima na večna pitanja ljudskog postojanja. NJoj se posvećuju mnogobrojni naučni skupovi i konferencije na kojima učešće uzimaju ne samo filosofi već i bogoslovi, filolozi, istoričari, psiholozi, pedagozi, fizičari, umetnici; pišu se monografije, studije, ogledi i članci, brane se i objavljuju magistarski i doktorski radovi koji za predmet imaju ideje i učenja vodećih predstavnika ruske filosofije 19. i 20. veka. Intenzivan rad na izučavanju filosofskog nasleđa Rusije doveo je i do pojave prateće, takozvane sekundarne literature, tj. udžbenika i specijalizovanih priručnika. Spomenimo samo najznačajnije: Ruska filosofija. Mali eciklopedijski rečnik (Moskva, 1995), rečnik P. V. Aleksejeva Filosofi Rusije 19. i 20. veka. Biografije. Ideje. Padovi (do sada četiri izdanja), Ruska filosofija. Rečnik (Moskva, dva izdanja 1995. i 1999), Nova filosofska enciklopedija u četiri toma (2000-2001), te Ruska filosofija. Enciklopedija (Moskva, 2007) koja predstavlja do sada najpotpuniji pregled ruske filosofije od početka njenog uobličavanja (11. vek) do danas. U njoj su iscrpno predstavljeni svi najznačajniji ruski mislioci, njihove biografije, ideje, dela, kao i najvažnija literatura o njima; pojedinačni filosofsko-istorijski periodi; specifična shvatanja i ključni pojmovi; osnovni filosofski tokovi i pravci; spoljašnji, pre svega zapadnoevropski, ali i istočni filosofski uticaji; filosofski časopisi i zbornici, kružoci i društva, te zvanične školske ustanove na kojima se predavala i izučavala filosofija: univerziteti, akademije i škole; istoriografija ruske filosofije, te klasične filosofske discipline u kojima je ruska filosofija ostvarila svoje najznačajnije rezultate: aksiologija, ontologija, teorija saznanja, etika, filosofska antropologija i dr.
0,00 RSD
5.500,00 RSD
Cena na sajtu: 4.950,00 RSD
Ušteda: 550,00 RSD
Obavesti me o sniženju

Dodatnih 10% popusta

na tri i više kupljenih artikala

 

  • NSZ
Količina: 1 Kom
2
1
Sačuvajte u listi želja
Pomoć
Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. veka ruska filosofska misao se konačno oslobađa iga u kome je obitavala punih sedamdeset godina. Godine 1991. Sovjetski Savez je prestao da postoji, a sa njim je u prošlost otišla i njegova zvanična ideologija zasnovana na marksističko-lenjinističkom pogledu na svet. To je označilo ne samo kraj sedamdesetogodišnjeg pokušaja da se učvrsti apsolutno jednoumlje, već i početak ere potpune, ničim ograničavane slobode za svaki oblik čovekovog stvaralačkog ispoljavanja pa tako i za njegovo filosofsko stvaralaštvo. Više nije bilo nikakve prepreke da se filosofsko nasleđe Rusije konačno pojavi pred ruskom mislećom javnošću. Ta je javnost u vrlo kratkom vremenskom periodu bila i bukvalno preplavljena ogromnom količinom dela koja su stvarana čitavih vek i po a koja od trenutka zavođenja komunističke intelektualne i svake druge strahovlade nisu imala ni najmanjeg izgleda da, osim u ilegalnim prepisima i fotokopijama, ugledaju svetlost dana. Naravno da je ovakvo stanje za posledicu imalo i intenziviranje rada na sakupljanju, proučavanju i sistematizaciji čitavog tog ogromnog, u dugom vremenskom periodu gotovo nepoznatog misaonog nasleđa. Može se reći da je ruska filosofija, pogotovo ona koja je rasla na hrišćanskom i nacionalnom tlu, danas prevashodni predmetinteresovanja specijalista na raznim visokoškolskim ustanovama Rusije, ali i svih onih koje neugasli filosofski eros tera na traganje za smislom života i odgovorima na večna pitanja ljudskog postojanja. NJoj se posvećuju mnogobrojni naučni skupovi i konferencije na kojima učešće uzimaju ne samo filosofi već i bogoslovi, filolozi, istoričari, psiholozi, pedagozi, fizičari, umetnici; pišu se monografije, studije, ogledi i članci, brane se i objavljuju magistarski i doktorski radovi koji za predmet imaju ideje i učenja vodećih predstavnika ruske filosofije 19. i 20. veka. Intenzivan rad na izučavanju filosofskog nasleđa Rusije doveo je i do pojave prateće, takozvane sekundarne literature, tj. udžbenika i specijalizovanih priručnika. Spomenimo samo najznačajnije: Ruska filosofija. Mali eciklopedijski rečnik (Moskva, 1995), rečnik P. V. Aleksejeva Filosofi Rusije 19. i 20. veka. Biografije. Ideje. Padovi (do sada četiri izdanja), Ruska filosofija. Rečnik (Moskva, dva izdanja 1995. i 1999), Nova filosofska enciklopedija u četiri toma (2000-2001), te Ruska filosofija. Enciklopedija (Moskva, 2007) koja predstavlja do sada najpotpuniji pregled ruske filosofije od početka njenog uobličavanja (11. vek) do danas. U njoj su iscrpno predstavljeni svi najznačajniji ruski mislioci, njihove biografije, ideje, dela, kao i najvažnija literatura o njima; pojedinačni filosofsko-istorijski periodi; specifična shvatanja i ključni pojmovi; osnovni filosofski tokovi i pravci; spoljašnji, pre svega zapadnoevropski, ali i istočni filosofski uticaji; filosofski časopisi i zbornici, kružoci i društva, te zvanične školske ustanove na kojima se predavala i izučavala filosofija: univerziteti, akademije i škole; istoriografija ruske filosofije, te klasične filosofske discipline u kojima je ruska filosofija ostvarila svoje najznačajnije rezultate: aksiologija, ontologija, teorija saznanja, etika, filosofska antropologija i dr.
Trenutno nema komentara
Karakteristika Vrednost
Kategorija FILOZOFIJA
Težina specifikacija 0.5 kg
Pismo Ćirilica
Povez Tvrd
Format17x24
Strana1022

Slični proizvodi

Šta bi Kaligula uradio? Šta nas najgori rimski vladari mogu naučiti o tome kakve vodje...
891,00 RSD
990,00 RSD
Miloš N. Đurić je bio jedan od najuglednijih svetskih helenista svog doba. Bio je akade...
1.210,00 RSD
„Boban Ćulajević je redak filozof koji može da se bavi krucijalnim pitanjima o tome šta...
1.199,99 RSD
Originalni ontološko-humanistički model kulture zasnovan na stvaralačkom agonu umetnost...
1.584,00 RSD
1.760,00 RSD
Iskren i rečit vodič za to kako da pronađete i negujete istinska prijateljstva, Kako bi...
891,00 RSD
990,00 RSD
Životi i mišljenja velikih filozofa II tom
2.160,00 RSD
2.400,00 RSD
Životi i mišljenja velikih filozofa I tom
2.160,00 RSD
2.400,00 RSD
Knjiga je sačinjena tematski po više aspekata: kineskoj slici o čoveku, pojmu prirode, ...
1.760,00 RSD
Knjiga Čovek krize u svetu korisnika i onih koji govore kao oruđa Nataše S. Milović pre...
990,00 RSD
1.100,00 RSD
Jasnoća i preciznost upadljive su i u pedagoškoj dimenziji ove knjige. Ona ima odlike n...
1.320,00 RSD
Pomoć