Proizvodi

U prvom delu knjige Antička filosofija obrađena je istorija kosmološkog perioda, počevši od jonske škole (Tales, Аnaksimen, Anaksimander), preko Heraklita i Pitagore, zatim elejaca, zaključno sa sofistima i Sokratom, kao začetnikom antropološkog perioda u razvoju helenske filosofske misli. U drugom delu Bogomolov se bavi klasičnim periodom koji je oličen u delima atomista, Platona i Aristotela, dok u trećem obrađuje helenistički period: epikurejce, stoike i skeptike. Antička filosofija III vodi čitaoca kroz tri ključne struje helenističke misli – epikurejstvo, stoicizam i skepticizam. Polazeći od života i učenja Epikura, kao i njegove radikalne ideje o nezavisnosti etike od religijskog i državnog autoriteta, Bogomolov pokazuje kako je jedan od najuticajnijih antičkih mislilaca oblikovao viziju moralnog društva bez bogova i gospodara. Prateći razvoj stoicizma od njegovih helenističkih početaka – od Zenona iz Kitiona, Kleanta i Hrisipa, do rimskih filosofa poput Seneke, Epikteta i Marka Aurelija – autor osvetljava kako se jedna teorijska doktrina postepeno preoblikovala u celovitu etiku života. Značajno mesto u knjizi zauzima i skepticizam. Bogomolov u svom tumačenju polazi od težnje ka saznanju, ali i od razočaranja koje proizlazi iz granica te težnje. Analitičkim i istorijski utemeljenim pristupom knjiga pokazuje kako su se ove tri filosofske tradicije razvijale, međusobno sukobljavale i prožimale, posebno ističući ulogu eklekticizma kao pokušaja pomirenja suprotstavljenih sistema i nagoveštaja prelaska antičke misli u novo doba. Bogomolov zaključuje da je baština ovih učenja postala trajni temelj evropske kulture i neiscrpan izvor ideja koje i danas oblikuju naše razumevanje sveta. One govore o tajnama čovekove prirode u procepima noći i dana, snova i jave; o onima skrhanim bolom zbog gubitaka bližnjih; o ljudima koji nisu uspeli da nađu svoje mesto u savremenom poretku stvari; o onima u potrazi za mestom mirnog sna, sreće, ispunjenja; o starijim generacijama koje svojim potomcima otvaraju vrata jednog magijskog sveta, gde je moguće pronaći odgovore i odagnati sumnje. Usmena tradicija i narodna kultura utkani su u samu srž ove knjige kroz pripovedanje o povratku korenima i održavanju bliskih veza s prirodom, zemljom i jezikom na kojem vekovima komuniciraju. Tematizujući vlaške običaje, rituale, kalendare, praznike, verovanja, mitove i legende, ova knjiga predstavlja ujedno i vodič kroz njihovo kulturno nasleđe.

U prvom delu knjige Antička filosofija obrađena je istorija kosmološkog perioda, počevši od jonske škole (Tales, Аnaksimen, Anaksimander), preko Heraklita i Pitagore, zatim elejaca, zaključno sa sofistima i Sokratom, kao začetnikom antropološkog perioda u razvoju helenske filosofske misli. U drugom delu Bogomolov se bavi klasičnim periodom koji je oličen u delima atomista, Platona i Aristotela, dok u trećem obrađuje helenistički period: epikurejce, stoike i skeptike. Knjiga Antička filosofija II donosi autorovo promišljanje o nerešenim pitanjima istorijske misli. Oslanjajući se na obilje tekstualnih izvora i doksografskih svedočanstava, Bogomolov prikazuje svoju periodizaciju antičke filosofije, koja značajno odstupa od tradicionalne. Na jedinstven način analizira starogrčku filozofiju i njen vrhunac oličen u Sokratu, Platonu i Aristotelu, otkrivajući na koji način antička misao i danas ostaje izuzetno značajna i tesno povezana sa savremenom filosofijom. Njena snaga leži u univerzalnosti ideja i misli koje prevazilaze vreme: „Pravednost je kada svako radi ono za šta je prirodno
sposoban”, piše Platon u svom delu Država; „Svrha je ono zbog čega nešto postoji ili se radi”, kaže Aristotel. „Za nerazumne je bolje da se njima vlada nego da oni vladaju”, zaključuje Demokrit.
Šest godina kasnije, u Glazgovu, nakon majčine smrti i požara u kojem im je izgorela kuća, Ajris počinje da traži svoje mesto u svetu. Samostalni život nije joj doneo odgovore koje je tražila, već samo nova pitanja. Osnivanje benda s Rupertom i potencijalni pronalazak oca pomažu joj da bolje upozna sebe. Međutim, dok se ne reši duhova prošlosti, Ajris neće moći da se okrene budućnosti.
Posle velikog uspeha romana Sistem toliko blistav da zaslepljuje (Blum, 2020), Amanda Svenson u svojoj novoj knjizi ispituje kompleksnost porodičnih odnosa, prokletstvo ljubavi i misteriju porekla koje može suštinski odrediti ljudski život. U okolnostima ekonomske krize u Velikoj Britaniji devedesetih godina prošlog veka, švedska autorka nas vodi kroz intimnu priču sve do današnjih dana, zaokruživši je velikom pandemijom koja je zadesila svet 2020. godine.

Nastajanje filozofije Stare Grčke (od Talesa do Sokrata).