Jedna od najoriginalnijih i najprovokativnijih rasprava među savremenim misliocima odigrala se 1971, na inicijativu holandskog filozofa Fonsa Eldersa – u pitanju je debata između Noama Čomskog, lingviste, pisca, disidenta, mislioca, i Mišela Fukoa, francuskog filozofa, poznatog po kritikama psihijatrijskih ustanova i kaznenih sistema, koje su izvršile veliki uticaj na humanističke nauke.
Centralno pitanje – da li je urođena ljudska priroda nezavisna od spoljnih uticaja i iskustava – otvoriće niz drugih potpitanja o jeziku, teoriji znanja, biheviorizmu, istoriji, odnosima moći i pravednosti, što ovu raspravu čini aktuelnom i dan-danas. Razmatrajući ideale i praksu zapadne kulture i politike, dva velika mislioca dvadesetog veka izneće osnovne argumente svojih teorija, koje se veoma razlikuju, te i ne čudi što u drugoj polovini rasprave, kada se razgovor eksplicitno usmerio na politiku, moć, nepravdu i pravdu, vidimo fundamentalna razilaženja u njihovim pristupima.
