Proseravanje je neizbežno kadgod okolnosti traže
od nekoga da govori, a da pri tome ne zna o
čemu govori. Tako je proizvodnja proseravanja stimulisana
svaki put kada obaveze ili prilike da čovek
govori o nekoj temi prevazilaze njegovo znanje
o činjenicama koje su relevantne za tu temu. Ovaj
raskorak je učestao u javnom životu, gde su ljudi
često podstaknuti – bilo sopstvenom željom, bilo
zahtevima drugih – da naširoko govore o stvarima
u kojima su do izvesnog stepena neznalice. Tome
veoma bliske situacije proizilaze iz vrlo rasprostranjenog
uverenja da svaki odgovorni građanin u
demokratiji mora da ima mišljenje o svemu, ili bar
o svemu što se odnosi na vođenje poslova njegove
zemlje. Nepostojanje bilo kakve važne veze između
mišljenja neke osobe i njenog poimanja stvarnosti
biće, ne moramo ni da naglašavamo, još ozbiljnije
kod nekoga ko veruje da je njegova dužnost, kao
savesnog moralnog faktora, da procenjuje događaje
i situacije u bilo kom delu sveta.
