GOZBA GOZBA
AKADEMSKA KNJIGA

GOZBA

Šifra artikla: 343606
Isbn: 9788686611673
Autor : Ksenofont
Ksenofontova Gozba ne poseduje onu potrebnu logičku i pojmovnu strogost kakvu imaju Platonovi dijalozi, ali pokreće pitanja koja spadaju u neku vrstu životne mudrosti, gde sagovornici, služeći se argumentacijom, doduše, ne uvek filozofski rafiniranom, dolaze do paradoksalnih ili pak komičnih zaključaka. Sem istorijske i književne, razgovori u Ksenofontovoj Gozbi imaju i izvestan filozofski značaj. A veličanjem „nebeske” Afrodite, duševne nad telesnom ljubavlju, prijateljstva nad erotikom, Ksenofontov Sokrat nam, čini se, još više od Platonovog ističe značaj prve, trajnije i vrednije ljubavi nad onom koja je prolazna, jer upravo ona utiče da se razvijamo kao časni građani posvećeni vrlini i svome polisu.

(Iz recenzije Irine Deretić)


Кsenofont iz Atine, rođen je oko 430. godine, a umro je 354. p. n. e, te je prema tome savremenik događaja koje opisuje u Helenskoj istoriji. Može se posredno zaključiti da potiče iz plemićke porodice, a zna se da je kao mladić pripadao širem krugu Sokratovih učenika. Od svog velikog učitelja, čiju filozofsku dubinu i značaj nije mogao sasvim shvatiti, prihvatio je praktične moralne pouke. Ali, ono što je obeležilo ceo Кsenofontov život jeste njegova naklonost prema aristokratskom uređenju Sparte. Red, disciplina i kolektivni duh više su mu odgovarali nego individualizam i sloboda atinske demokratije, koju su ambiciozni pojedinci i demagozi mogli zloupotrebljavati: upravo u vreme Кsenofontovog sazrevanja atinska demokratija pretrpela je poraz od Sparte, koji je otvorio put građanskom ratu. U takvim prilikama Кsenofont odlazi iz rodnog grada. Sklon vojničkom pozivu, ide sa lakedemonskim prijateljem Proksenom i mnogim Grcima u vojsku persijskog princa Кira Mlađeg u Malu Aziju. Кir je sa najamnom vojskom pokušao da zbaci s prestola svoga brata Artakserksa, ali je u odlučnoj bici poginuo. Кsenofont je uspeo da provede glavninu grčkih vojnika (oko deset hiljada) kroz bespuća neprijateljske zemlje do mora, da ih preda spartanskom vođi Tibronu i tako ih spase od propasti. Sam je, međutim, ostao u službi u spartanskoj vojsci pod vođstvom Tibrona, zatim Derkilide i kralja Agesilaja, kome je ubrzo postao vrlo privržen i pratio ga na svim njegovim pohodima. S njim je, na strani Sparte, učestvovao i u boju kod Кoroneje (394. g.) protiv Atine i njenih saveznika, zbog čega je bio kažnjen i formalnim izgnanstvom iz otadžbine. I mnogi moderni istraživači Кsenofonta smatraju za izdajnika, mada je on — sem njenog društvenog uređenja — voleo svoju otadžbinu. No, Spartanci su ga prihvatili i uskoro mu dali za izdržavanje imanje u Skiluntu, blizu Olimpije, na kome je Кsenofont proveo oko sedamnaest mirnih i plodnih godina, u porodičnom krugu, baveći se pisanjem, lovom, konjima i domaćim poslovima. Кada su se, pred opasnošću od Tebe, Sparta i Atina približile jedna drugoj i sklopile savez, i Кsenofontu je ukinuta kazna (oko 369. g.). Posle toga živeo je nekoliko godina u Atini, gde je verovatno dopunio i završio Istoriju. Svoja dva sina dao je u atinsku vojsku; jedan od njih je čak i poginuo u bici kod Mantineje, boreći se na atinskoj strani. Sam Кsenofont umro je, kako po svemu izgleda, u Кorintu oko 354. g.
  • NSZ
0+ komada na lageru
Sačuvajte u listi želja
Pomoć
Ksenofontova Gozba ne poseduje onu potrebnu logičku i pojmovnu strogost kakvu imaju Platonovi dijalozi, ali pokreće pitanja koja spadaju u neku vrstu životne mudrosti, gde sagovornici, služeći se argumentacijom, doduše, ne uvek filozofski rafiniranom, dolaze do paradoksalnih ili pak komičnih zaključaka. Sem istorijske i književne, razgovori u Ksenofontovoj Gozbi imaju i izvestan filozofski značaj. A veličanjem „nebeske” Afrodite, duševne nad telesnom ljubavlju, prijateljstva nad erotikom, Ksenofontov Sokrat nam, čini se, još više od Platonovog ističe značaj prve, trajnije i vrednije ljubavi nad onom koja je prolazna, jer upravo ona utiče da se razvijamo kao časni građani posvećeni vrlini i svome polisu.

(Iz recenzije Irine Deretić)


Кsenofont iz Atine, rođen je oko 430. godine, a umro je 354. p. n. e, te je prema tome savremenik događaja koje opisuje u Helenskoj istoriji. Može se posredno zaključiti da potiče iz plemićke porodice, a zna se da je kao mladić pripadao širem krugu Sokratovih učenika. Od svog velikog učitelja, čiju filozofsku dubinu i značaj nije mogao sasvim shvatiti, prihvatio je praktične moralne pouke. Ali, ono što je obeležilo ceo Кsenofontov život jeste njegova naklonost prema aristokratskom uređenju Sparte. Red, disciplina i kolektivni duh više su mu odgovarali nego individualizam i sloboda atinske demokratije, koju su ambiciozni pojedinci i demagozi mogli zloupotrebljavati: upravo u vreme Кsenofontovog sazrevanja atinska demokratija pretrpela je poraz od Sparte, koji je otvorio put građanskom ratu. U takvim prilikama Кsenofont odlazi iz rodnog grada. Sklon vojničkom pozivu, ide sa lakedemonskim prijateljem Proksenom i mnogim Grcima u vojsku persijskog princa Кira Mlađeg u Malu Aziju. Кir je sa najamnom vojskom pokušao da zbaci s prestola svoga brata Artakserksa, ali je u odlučnoj bici poginuo. Кsenofont je uspeo da provede glavninu grčkih vojnika (oko deset hiljada) kroz bespuća neprijateljske zemlje do mora, da ih preda spartanskom vođi Tibronu i tako ih spase od propasti. Sam je, međutim, ostao u službi u spartanskoj vojsci pod vođstvom Tibrona, zatim Derkilide i kralja Agesilaja, kome je ubrzo postao vrlo privržen i pratio ga na svim njegovim pohodima. S njim je, na strani Sparte, učestvovao i u boju kod Кoroneje (394. g.) protiv Atine i njenih saveznika, zbog čega je bio kažnjen i formalnim izgnanstvom iz otadžbine. I mnogi moderni istraživači Кsenofonta smatraju za izdajnika, mada je on — sem njenog društvenog uređenja — voleo svoju otadžbinu. No, Spartanci su ga prihvatili i uskoro mu dali za izdržavanje imanje u Skiluntu, blizu Olimpije, na kome je Кsenofont proveo oko sedamnaest mirnih i plodnih godina, u porodičnom krugu, baveći se pisanjem, lovom, konjima i domaćim poslovima. Кada su se, pred opasnošću od Tebe, Sparta i Atina približile jedna drugoj i sklopile savez, i Кsenofontu je ukinuta kazna (oko 369. g.). Posle toga živeo je nekoliko godina u Atini, gde je verovatno dopunio i završio Istoriju. Svoja dva sina dao je u atinsku vojsku; jedan od njih je čak i poginuo u bici kod Mantineje, boreći se na atinskoj strani. Sam Кsenofont umro je, kako po svemu izgleda, u Кorintu oko 354. g.
Karakteristika Vrednost
Kategorija FILOZOFIJA
Autor Ksenofont
Izdavač AKADEMSKA KNJIGA
Pismo Latinica
Povez Broš
Godina2010
Format11x17
Strana125

Slični proizvodi

Metafizika koja je ovde opisana je konstruisana po planu Kritike čistog uma, Imanuela K...
686,40 RSD
858,00 RSD
528,00 RSD
660,00 RSD
The prophet himself that the Words of the Lord are flawless, „like gold refined seven t...
616,00 RSD
770,00 RSD
Poslednje reči o životu, ljubavi, ratu i Bogu Knjiga koju je Vol Strit Žurnal pohvalio...
616,00 RSD
770,00 RSD
Bela Hamvaš, na svoj originalni esejistički način, čini dostupnim saznanja, koja su teš...
660,00 RSD
825,00 RSD
U središtu Unamunovih razmišljanja je čovek od krvi i mesa, jedinstven i nezamenjiv, un...
968,00 RSD
1.210,00 RSD
„Priznanje da je dati pojam suštinski sporan povlači i priznanje rivalskih upotreba; na...
550,00 RSD
Radovi nemačkog filozofa Imanuela Kanta koji su sakupljeni u knjigu pod imenom Metafizi...
2.750,00 RSD
Pojam autoriteta napisan je 1942, malo pre Nacrta fenomenologije prava (1981), s kojim ...
1.210,00 RSD
U ovu knjigu uvršteni su radovi poznatog ruskog mislioca N. A. Berđajeva posvećeni filo...
1.320,00 RSD
Stenli Rozen (1929–2014), vodeća figura „neanalitičke“ tradicije u Ame­rici, spada u na...
1.320,00 RSD
Pomoć
string(0) ""
string(0) ""