U povesti filozofske misli Hermeneutika faktičnosti predstavlja gotovo revolucionarnu novinu kojom se udaraju temelji jednog pragmatički usmerenog, radikalno neantropocentričnog učenja o biću u čijoj žiži stoji čovek – koji samim svojim bićem generiše jednu do tada neviđenu „ontologiju“. Ovaj, iz pedagoških razloga relativno jednostavno pisani tekst, predstavlja dobar ključ za razumevanje, ali i za istraživanje puta ranoga Hajdegera ka njegovom glavnom, često teško prozirnom delu Biće i vreme, ali nesumnjivo i pogodno polazište za shvatanje suštine ideje o prožetosti značenjem i smislom života, sveta, stvarnosti i egzistencije – i to bezmalo svekolike hermeneutički orijentisane filozofije 19. i 20. stoleća.
Martin Hajdeger (Martin Heidegger, 1889–1976) je verovatno najveći filozof dvadesetoga veka. Učenik Edmunda Huserla, osnivača fenomenologije, učitelj mnogih potonjih značajnih mislilaca od kojih je najveći bio Hans-Georg Gadamer. Veoma uticajan i izvan granica filozofske misli. Profesor filozofije u Frajburgu i Marburgu od dvadesetih do pedesetih godina prošloga veka. Dao značajne priloge fenomenologiji, filozofiji egzistencije, filozofskoj hermeneutici i filozofiji života. U izdanjima sabranih dela do sada mu je izašlo preko 75 tomova, od kojih je najuticajnije njegovo delo Biće i vreme (1927.), koje je do sada izašlo u 25 izdanja.
