DŽORDAN. PRIMIO ME JE U SVOJU KUĆU KAD NISAM IMALA GDE DA ODEM.
Ne iskorišćava me, ne povređuje i ne zapostavlja. Sluša me, štiti i primećuje. Osećam njegov pogled dok doručkujemo, a srce mi uzbuđeno lupa kad čujem da se posle posla uparkirava ispred kuće.
MORAM TO DA SPREČIM. NE SMEM DA DOZVOLIM DA SE TO DESI.
Sestra mi je jednom rekla da dobri muškarci ne postoje, a ako slučajno naletim na nekog, verovatno će već biti zauzet. Samo što Pajk Loson nije zauzet.
JA SAM. PAJK. PRIMIO SAM JE U SVOJU KUĆU JER SAM HTEO DA POMOGNEM.
Kako je vreme prolazilo, postajalo je sve teže. Moram da prestanem da mislim na nju i da zadržavam dah kad god naletim na nju u kući. Ne smem da joj priđem, a ne bih smeo ni da želim.
Ne smemo tome da se prepustimo. Njoj je tek devetnaest, a meni trideset osam godina. I otac sam njenog dečka.
NAŽALOST, OBOJE SU SE UPRAVO USELILI KOD MENE.
