Proizvodi

Ipak, Vil Grejson je uvek bio neobuzdan. Nesmotren i divalj, nikada nije poštovao nikakva pravila sem jednog – radio je tačno ono što je hteo. Nije bilo šanse da njegov deda rizikuje da on ponovo obruka svoju porodicu.

Istina, poslednji put nije samo on bio kriv. Možda je uživao dok me je saterivao u ćošak u srednjoj školi kad nas niko ne vidi, kako ne bi primetili da popularan momak zapravo uživa s tom tihom, neuglednom štreberkom koju obožava da maltretira, ali...

Znao je da bude fin. I da me nepokolebljivo štiti.

Iskreno... Ima prava da me mrzi. Ja sam kriva za sve. Baš sve.

Đavolja noć. Video-snimci. Hapšenja. Ja sam kriva za sve to.
I uopšte ne žalim ni zbog čega.

VIL

Nije me bilo briga što sam zatvoren. Davno sam shvatio da kada te tretiraju kao životinju, dobijaš dozvolu da se tako i ponašaš. Svi su me baš tako gledali. Uvek.

Jedino su pogrešili u tome što su mislili da je sve što radim samo slučajnost. Mogu da boravim u ovoj kući bez interneta, televizije, pića i devojaka, ali izaći ću odavde s nečim što je za moje neprijatelje mnogo strašnije.

Imaću plan. I novi čopor vukova.

Samo nisam očekivao da će jedan od mojih neprijatelja doći kod mene.

Ne znam ko ju je provukao u kuću, niti da li namerava da je ostavi ovde, ali osećam njen miris. Krije se u kući. Ovde je.

Kada obezbeđenje ostavi zalihe, kapije se zatvore, vrata moje pećine se otvaraju i ja postajem vladar u ovoj kući i na imanju tokom još jednog meseca bez nadzora – prisećam se sa osmehom.

U Blekčerču je pet zatvorenika. Ja sam joj najmanji problem.

Ona i ja... sami smo u univerzumu. Niko nije kao mi.

VINTER

To što sam ga poslala u zatvor nije najgore što sam mogla da učinim. Nije važno što je počinio zločin, kao ni to što sam želela da umre. Možda sam mislila da ću imati vremena da nestanem pre nego što izađe, ili da će se on u zatvoru ohladiti, pa neće biti tako užasan.

Prevarila sam se. Tri godine su suviše brzo prošle, a on se nimalo nije smirio. U zatvoru je imao vremena da napravi plan.

Iako sam pretpostavila da će se svetiti, ovo nisam očekivala.

Ne želi da patim. Želi da živim patnju.

DEJMON

Prvi korak. Oslobodi se njenog tatice. On je rekao da sam je prisilio. On je rekao da je njegova ćerkica žrtva, ali i ja sam bio klinac, a ona je to podjednako želela.

Drugi korak... Ne ostaviti prostora i načina ni njoj ni njenoj sestri i majci da pobegnu. Ešbijeve žene su sada same i očajnički im je potreban spasilac.

Ali neće to dobiti.

Ne, vreme je da poslušam oca i pobrinem se za svoju budućnost. Vreme je da im svima – mojoj i njenoj porodici, prijateljima – pokažem da se nikada neću promeniti i da nemam drugih planova do da im zagorčam život.

Počevši od nje.

Biće toliko uplašena da neće verovati ni sebi kada završim s njom. A najbolje od svega je što neću morati da joj provalim u kuću da bih to postigao.

Kao nova glava porodice, imam sve ključeve.

Opet Đavolja noć! Skrovišta, potere i druge igre ponovo su tu…

BENKS

Skriven u senci grada nalazi se hotel po imenu „Poup”. Stoji u mraku zapušten i prazan, napušten i obavijen zaboravljenom misterijom. Ali ti veruješ u to, zar ne, Kaje Mori? U priču o tajnom dvanaestom spratu. U mračnu misteriju o gošći koja se nikada nije prijavila i nikada se ne odjavljuje. Misliš da mogu da ti pomognem da pronađeš to tajno skrovište i dođeš do njega, zar ne?

Slobodno pokušaj da me uplašiš, zajedno sa svojim prijateljima.

Slobodno me pritiskaj. Iako se trudim da sakrijem sve što osećam kada me pogledaš – i to još od rane mladosti – ono što tražiš možda je mnogo bliže nego što ćeš ikada shvatiti.

Nikada ga neću izdati.

Zato, strpi se. Na Đavolju noć kreće hajka na tebe.

KAJ

Nemaš ti pojma šta ja tražim, malecka. Nemaš pojma kakav sam postao da bih preživeo tri godine u zatvoru zbog zločina koji bih rado ponovo počinio. Niko ne zna u šta sam se pretvorio. Želim taj hotel, želim da ga pronađem i da se sve ovo završi. Želim svoj život natrag. Samo, što više vremena provodim u tvojoj blizini, sve mi je jasnije da je i trebalo da postanem ovakav. Hajde, mala. Ne paniči. Moja kuća je na brdu, i možeš ući na mnogo načina, ali teško da ćeš pronaći izlaz.

Ja sam video tvoje skrovište. Vreme je da ti vidiš moje.

Jaxon is the guy she's supposed to avoid . . .

K. C. Carter has always followed the rules - until this year, when a mistake leaves her the talk of her college campus and her carefully arranged life comes crashing to a halt. Now she's stuck in her small hometown for the summer to complete her court-ordered community service, and to make matters worse, trouble is living right next door.
K.C. is the girl he won't let get away . . .
Jaxon Trent is the worst kind of temptation and exactly what K.C. was supposed to stay away from in high school. But he never forgot her. She was the one girl who wouldn't give him the time of day and the only one to ever say no. Fate has brought K.C. back into his life - except what he thought was a great twist of luck turns out to be too close for comfort. As they grow closer, he discovers that convincing K.C. to get out from her mother's shadow is hard, but revealing the darkest parts of his soul is nearly impossible.

I can't help but smile at the lyrics in her letter. She misses me.

In fifth grade, my teacher set us up with pen pals from a different school. Thinking I was a girl, with a name like Misha, the other teacher paired me up with her student, Ryen. My teacher, believing Ryen was a boy like me, agreed.

It didn't take long for us to figure out the mistake. And in no time at all, we were arguing about everything. The best take-out pizza. Android vs. iPhone. Whether or not Eminem is the greatest rapper ever...

And that was the start. For the next seven years, it was us.

Her letters are always on black paper with silver writing. Sometimes there's one a week or three in a day, but I need them. She's the only one who keeps me on track, talks me down, and accepts everything I am.

We only had three rules. No social media, no phone numbers, no pictures. We had a good thing going. Why ruin it?

Until I run across a photo of a girl online. Name's Ryen, loves Gallo's pizza, and worships her iPhone. What are the chances?

F*ck it. I need to meet her.

He hasn't written in three months. Something's wrong. Did he die? Get arrested? Knowing Misha, neither would be a stretch.

Without him around, I'm going crazy. I need to know someone is listening. It's my own fault. I should've gotten his phone number or picture or something.

He could be gone forever.

Or right under my nose, and I wouldn't even know it.

Budi to što jesi ili nećeš biti niko.


ERIKA

Neko mi je jednom rekao da su snovi želje našeg srca. Ja sam, međutim, postala opsednuta svojom noćnom morom. Zove se Majkl Krist. Stariji brat mog dečka je kao strašan film koji gledaš vireći kroz prste. On je zgodan, snažan i potpuno zastrašujući. Zvezdi košarkaškog tima na koledžu koja je postala profesionalac stalo je do mene koliko i do lanjskog snega.

Ali ja sam njega primetila.

Ja sam videla i čula sve što je radio pred svima, i što je skrivala tmina. Godinama sam grizla nokte, ne uspevajući da skrenem pogled. Sada sam maturirala i krenula na faks, ali nisam prestala da gledam Majkla. On nije dobar, a ja ne želim da držim u sebi gadosti koje gledam.

Jer me je konačno primetio.


MAJKL

Zove se Erika Fejn, i svi je zovu Rika. Devojka mog brata je odrasla u mojoj kući i često večera s nama. Spušta pogled kad god naiđem i pretrne kada joj priđem. Uvek osećam njen strah, i iako nisam imao njeno telo, znam da imam njenu dušu. To mi je svakako dovoljno. Dok bata ne ode u vojsku, a ona ostane sama na faksu.

U mom gradu.

Bez zaštite.

Prilika je suviše dobra da bi bila istinita, a trenutak savršen. Jer je, znate, pre tri godine ona strpala u zatvor moje drugove, a oni su sad na slobodi. Čekali smo. Bili smo strpljivi. A sada će se svi njeni košmari ostvariti.

Roman Iskvareni može se čitati kao celina, bez nastavaka.

NA KRAJU, SVI MORAMO DA ODLUČIMO ŠTA VIŠE ŽELIMO: ONO ŠTO SMO IMALI ILI ONO ŠTO MOŽE BITI.

Miša

Ne mogu da se ne nasmešim na ono što je napisala u pismu. Nedostajem joj. Nastavnica u petom razredu povezala nas je sa decom iz druge škole s kojom ćemo se dopisivati. Misleći da sam devojčica, pošto se zovem Miša, druga nastavnica me je spojila sa svojom učenicom Rajen. Misleći da je Rajen dečak, kao i ja, moja nastavnica se složila. Nije nam trebalo mnogo vremena da otkrijemo grešku. A za tili čas raspravljali smo o svemu: gde se naručuju najbolje pice, da li je bolji android ili ajfon, da li je Eminem najbolji reper na svetu… To je bio samo početak. Narednih sedam godina to smo bili mi.

Pisala mi je uvek srebrnim mastilom na crnom papiru; ponekad jednom nedeljno, ponekad tri puta dnevno; ta pisma su mi bila potrebna. Ona je je­dina koja me vraća na pravi put, uspeva da me odgovori od nečega i prihvata me ovakvog kakav jesam.


Postavili smo samo tri pravila: bez društvenih mreža, bez brojeva telefona, bez slika. Tako nam je dobro išlo, zašto da kvarimo? Sve dok na internetu nisam naleteo na fotografiju devojke koja se zove Rajen, voli pice iz picerije Galo i obožava svoj ajfon. Koja je verovatnoća? Jebiga. Moram da je upoznam. Samo, nisam očekivao da ću zamrzeti ono što ću otkriti.

Rajen

Nije mi pisao tri meseca. Nešto se desilo. Da li je živ? Da nije uhapšen. Znajući Mišu, sve je moguće. Bez njega ludim. Potrebno mi je da znam da me neko sluša. Sama sam kriva. Trebalo je da mu uzmem broj, sliku ili bilo šta. Možda je zauvek nestao. A možda mi je pred nosom, a ja toga nisam svesna.