KLASICI, DRAME, MISLI

AMERIKU, prvo svoje veliko delo, Kafka je pisao 1911-1914. godine. Ono što je zajedničko Kafkinim delima je struktura sna, kao da ih je pisac istovremeno sanjao i pisao.

»Ja sam kraj ili početak.«

Karl je oštro gledao u Grina, i postalo mu je jasno da se u Grinu bore stid što je raskrinkan i radost što je uspeo u svojoj nameri. A onda se pribrao, i tonom kao da prekida Karla koji je već neko vreme ćutao, uzviknu: »Ni reči više!« pa ga, kad je Karl ponovo uzeo kofer i kišobran, gurnu napolje kroz neka vratanca koja je širom otvorio pred njim. Karl je začuđeno stajao na otvorenom. Stepenište bez ograde, dozidano uz kuću, vodilo je naniže. Trebalo je samo da siđe i skrene udesno ka drvoredu koji je vodio na drum. Po jasnoj mesečini nije se moglo zalutati. Dole u vrtu čuo je učestan lavež pasa, koji su, pušteni s lanca, jurili okolo po mraku među drvećem. U tišini koja je inače vladala jasno se čulo kako posle velikih skokova upadaju u travu. Neometan od tih pasa, Karl je srećno izašao iz vrta. Nije mogao tačno da odredi u kom pravcu je Njujork, jer prilikom dolaska nije dovoljno ob-raćao pažnju na pojedinosti koje bi mu sada možda koristile. Na kraju je rekao u sebi da ne mora baš u Njujork, gde ga niko ne očekuje, a neko ga definitivno ne očekuje. Zato je proizvoljno odabrao pravac i krenuo.

Jedan od najvećih pisaca u svetskoj književnosti, stvorio je u svom najplodnijem periodu (1911-1914) romane „Amerika“ i „Proces“ kao i novelu „Preobražaj“.

Preobražaj (ovde u novom prevodu) danas se smatra za jedno od najvažnijih dela moderne literature XX veka, posebno u sferi magičnog realizma i fantastike.

U izdavačkoj kući LOM objavljen je (u novom prevodu) Proces, možda najvažniji roman našeg vremena, zatim knjiga Pismo ocu, Kafkin autoportret, sačinjen od njegovih dnevnika, pisama ženama koje je voleo, crteža, fotografija, i nikad poslatog pisma ocu, Kafkin osvrt na detinjstvo i prvu mladost u krugu porodice.

Nedavno su objavljene knjige Kafkinih priča San i Opis jedne borbe, mnoge u novom prevodu (na engleskom jeziku postoji čak blizu četrdeset prevoda „Preobražaja“).

Zakoračite u svet jednog nepoznatog ili manje poznatog Kafke, s njegovim neznanim ili slabo znanim pričama i fragmentima.

„Kafkin opus je danas nezaobilazan deo baštine sveta. On je, od kad znamo za njega, postao osobeni svetionik ne samo književnosti i umetnosti nego svih čovekovih stvaralačkih pregnuća u duhovnom polju i polju traganja za istinom o sebi.

Kafka je za života objavio izvestan broj svojih priča i parabola. Ali daleko više od svojih spisa nije objavio. Štaviše, tražio je da budu spaljeni. Njegova prijateljica je, po njegovom zahtevu, zaista i spalila ispisanih dvadeset debelih sveski dok je on iz bolesničke postelje gledao kako one gore. Od svog prijatelja Maksa Broda takođe je tražio i da svi ostali njegovi rukopisi budu spaljeni. Ali Brod nije ispunio piščevu želju.

I tako je za Kafkom ostalo divno rukopisno blago – sa tri romana, dnevničkim zapisima, pričama i fragmentima, crtežima – koje pleni čitaoca čak i u svojoj nezavršenosti. Kafka je u tom nezaveštanom blagu živ u svakoj reči, jer nije težio zatvaranju nego otvaranju dela, ne okončavanju nego beskonačnosti.

Ako bi trebalo da smislim neko geslo o Kafkinom pripovedanju iz kojeg se nedre priče poput krilatih stvorenja, a namenjeno čitaocima, rekao bih: da nam je sa Kafkom u svetu ponešto jasnije, a onda nije sve izgubljeno.” Jovica Aćin

„Zamak je najlepši, i možda, najemotivniji Kafkin roman.“
– Guardian

Zamak tamo gore, već zagonetno zamračen, u koji se K. nadao da će dospeti još danas, opet se udaljavao. Ali kao da su hteli da mu prilikom ovog privremenog rastanka pruže još jedan znak, tamo gore odjeknu zvuk zvona, razdragan zvuk zvona koji učini da bar za trenutak srce zadrhti, kao da mu preti – jer u zvuku je bilo i nečeg bolnog – ispunjenje onog za čim je nesigurno težilo.

Franc Kafka nas destabilizuje svojom prozom u kojoj banalnost svakodnevice poprima obrise neobičnog sna ili bajke. Njegovi junaci se vrte ukrug, pokušavajući da postignu nešto za šta im je potrebno odobrenje autoriteta pred kojim je svaka individualnost beznačajna i potisnuta.

Roman počinje dolaskom glavnog junaka K. u seoce podno zamka, iz kojeg se, kako izgleda, upravlja seoskim životom i poslovima. K. nailazi na niz prepreka, nepoznanica i nezadovoljstava dok pokušava da dopre do zamka, kako bi obavio posao koji ga je tamo i doveo. Nestrpljiv je, želi da mu se ispune prava, on je odgovoran pojedinac, što bi narušilo utvrđeni poredak u selu. Zato je u očima seljana apsurdna pojava, stranac, uljez.

Dok K. vodi bitku sa nevidljivom birokratijom, naslućujemo da je ovde reč o nečemu mnogo dubljem, važnijem, da smo svedoci iskonske borbe sa bolom, samoćom i željom da se bude sa drugim.

„Čitanje Kafke je mapiranje intenzivnog ličnog odnosa prema piščevim veličanstvenim i zastrašujućim zagonetkama.“
– Džonatan Letem

„Ovo je Kafkino najveće delo jer najbolje ispunjava njegovu maksimu da knjiga treba da bude sekira za razbijanje zaleđenog mora u nama.“
– Guardian

Svaki jezik je samo siromašan prevod. Prvi put kod nas imamo sve što je, do poslednjeg fragmenta, u svom kratkom životu, u kreativnoj prozi napisao Franc Kafka, jedan od gorostasa svetske književnosti. U ovoj kolekciji je i zbirka svih njegovih crteža, među kojima su i novootkriveni. Najzad, kolekciji je priložen i jedini autentičan razgovor s piscem, kao i sabrani zapisi Valtera Benjamina o Kafki, koji su od njihovog nastanka do danas ostali najpodsticajniji uvidi u nerešivu i bolnu zagonetku o moćnom i univerzalnom smislu koji je praški književnik utkao, kao malo ko drugi, u svoje nezaboravno delo. Kafka je najveći nemački pisac našeg vremena. Koliko god bio svetac, on je prvenstveno umetnik. Ništa ne treba da bude učitavano u Kafkin genije. Vladimir Nabokov

On se užasno boji umiranja, zato što još nije živeo. Prvi put kod nas imamo sve što je, do poslednjeg fragmenta, u svom kratkom životu, u kreativnoj prozi napisao Franc Kafka, jedan od gorostasa svetske književnosti. U ovoj kolekciji je i zbirka svih njegovih crteža, među kojima su i novootkriveni. Najzad, kolekciji je priložen i jedini autentičan razgovor s piscem, kao i sabrani zapisi Valtera Benjamina o Kafki, koji su od njihovog nastanka do danas ostali najpodsticajniji uvidi u nerešivu i bolnu zagonetku o moćnom i univerzalnom smislu koji je praški književnik utkao, kao malo ko drugi, u svoje nezaboravno delo. Kafka je autor koji se u naše vreme najviše približava onome što su bili Dante, Šekspir i Gete u svojim vremenima. Vistan Hju Odn

Ljubav je kad ste vi nož koji zarivam u sebe. Prvi put kod nas imamo sve što je, do poslednjeg fragmenta, u svom kratkom životu, u kreativnoj prozi napisao Franc Kafka, jedan od gorostasa svetske književnosti. U ovoj kolekciji je i zbirka svih njegovih crteža, među kojima su i novootkriveni. Najzad, kolekciji je priložen i jedini autentičan razgovor s piscem, kao i sabrani zapisi Valtera Benjamina o Kafki, koji su od njihovog nastanka do danas ostali najpodsticajniji uvidi u nerešivu i bolnu zagonetku o moćnom i univerzalnom smislu koji je praški književnik utkao, kao malo ko drugi, u svoje nezaboravno delo. Kafka se obraća svakome od nas. On opisuje borbu koja ne prihvata ni pobedu ni poraz, a ipak ne može da utihne niti da se okonča. On lično je vodio borbu sa ocem, sa književnošću i sa ženskim svetom, a sva ta tri vida borbe bivaju kod njega prevedena u dubinu, gde ih uobličava u duhovnu borbu. Moris Blanšo

Mislim da treba da čitamo samo one knjige koje nas ranjavaju. Prvi put kod nas imamo sve što je, do poslednjeg fragmenta, u svom kratkom životu, u kreativnoj prozi napisao Franc Kafka, jedan od gorostasa svetske književnosti. U ovoj kolekciji je i zbirka svih njegovih crteža, među kojima su i novootkriveni. Najzad, kolekciji je priložen i jedini autentičan razgovor s piscem, kao i sabrani zapisi Valtera Benjamina o Kafki, koji su od njihovog nastanka do danas ostali najpodsticajniji uvidi u nerešivu i bolnu zagonetku o moćnom i univerzalnom smislu koji je praški književnik utkao, kao malo ko drugi, u svoje nezaboravno delo. Kafka je čudesnom imaginativnom snagom opisao buduće koncentracione logore, buduću nepostojanost zakona, budući apsolutizam državnog aparata. Bertold Breht Uprkos svemu, Kafka ne pripada nizu novijih predskazivača. To dokazuje i činjenica da nas prilikom čitanja njegovih najjezivijih i najokrutnijih priča, koje je stvarnost ipak ispunila, čak ih i premašila, još obuzima osećanje nestvarnog. Hana Arent

Večnost dugo traje, naročito pri kraju. Prvi put kod nas imamo sve što je, do poslednjeg fragmenta, u svom kratkom životu, u kreativnoj prozi napisao Franc Kafka, jedan od gorostasa svetske književnosti. U ovoj kolekciji je i zbirka svih njegovih crteža, među kojima su i novootkriveni. Najzad, kolekciji je priložen i jedini autentičan razgovor s piscem, kao i sabrani zapisi Valtera Benjamina o Kafki, koji su od njihovog nastanka do danas ostali najpodsticajniji uvidi u nerešivu i bolnu zagonetku o moćnom i univerzalnom smislu koji je praški književnik utkao, kao malo ko drugi, u svoje nezaboravno delo. Bespoštedan lov na čoveka poznatog kao K. i njegova beskrajna borba sa skrivenom birokratskom vlašću da bi dospeo u zamak, verovatno je Kafkino najviše autobiografsko delo. Dž. M. Kuci

Knjiga mora da bude sekira za zaleđeno more u nama. Prvi put kod nas imamo sve što je, do poslednjeg fragmenta, u svom kratkom životu, u kreativnoj prozi napisao Franc Kafka, jedan od gorostasa svetske književnosti. U ovoj kolekciji je i zbirka svih njegovih crteža, među kojima su i novootkriveni. Najzad, kolekciji je priložen i jedini autentičan razgovor s piscem, kao i sabrani zapisi Valtera Benjamina o Kafki, koji su od njihovog nastanka do danas ostali najpodsticajniji uvidi u nerešivu i bolnu zagonetku o moćnom i univerzalnom smislu koji je praški književnik utkao, kao malo ko drugi, u svoje nezaboravno delo. Život je i u ovom romanu kombinacija magije i rezanaca. A rezance naročito volim kad su domaći. A magiju kad je Kafkina. Federiko Felini. Ne čitajte o Kafki, čitajte Kafku. V. G. Zebald

Franc Kafka (1883-1924) bio je boemski romanopisac i pisac kratkih priča koji se uveliko smatra jednom od glavnih ličnosti književnosti 20. veka. Njegov rad spaja elemente realizma i fantastike i obično sadrži izolovane protagoniste koji se suočavaju s bizarnim ili nadrea-lističkim teškoćama i neshvatljivim so-cio-birokratskim moćima. To je tumačeno kao istraživanje tema otuđenosti, egzistencijalne anksioznosti, krivice i apsurda.

Nekoliko Kafkinih dela objavljeno je tokom njegovog života: zbirke priča Razmišljanje i Seoski lekar, kao i neke pojedinačne priče (poput Preobražaja), koje su objavljene u književnim časopisima, ali nisu privukle pažnju javnosti. Kafka je zamolio svog prijatelja Maksa Broda da nakon njegove smrti uništi njegova nedovršena dela, uključujući romane Proces, Zamak i Amerika, ali Brod je ignorisao ta uputstva.

Njegov rad je uticao na veliki spektar pisaca, kritičara, umetnika i filozofa tokom 20. i 21. veka.

Apsurdna priča o zemljomeru K koji se našao u selu kojim vladaju nedodirljivi stanovnici tajanstvenog zamka

Ova antologija na svoj način predstavlja razvoj Kafke kao pisca u periodu od 1903.do 1922., a neke od ključnih novela u novom su prevodu

Jedan od najznačajnijih romana XX veka.

Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer je, iako nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra bio uhapšen.

Jozef K., perspektivni prokurista jedne velike banke, uhapšen je na svoj 30. rođendan, rano ujutro, čim je otvorio oči. Optužba nije poznata, baš kao ni to pred kojim se sudom vodi postupak i kakav će biti njegov tok. Jozefu K. saopštavaju da sud ne želi da remeti njegov uobičajeni način života, te da se on, u skladu s tim, slobodno može vratiti svakodnevnim aktivnostima. Međutim, K. se narednih dana i meseci sve više zapliće u nevidljivu mrežu svog procesa i nedokučivog suda koji ga je pokrenuo. Korak po korak, Jozef K. saznaje da „sve pripada sudu“.

Uoči svog 31. rođendana, godinu dana po hapšenju, Jozef K. spremno čeka dželate…

Kafka je sve do danas ostao jedinstvena pojava u svetskoj književnosti, a decenije koje su protekle od nastanka njegovih dela nimalo nisu umanjile njihovu modernost i aktuelnost. Roman Proces čitaoca suočava sa neverovatnim, uznemirujućim svetom ispunjenim obezličenim pojedincima i apsurdnim događajima, koje autor, međutim, prikazuje kao sasvim normalne i uobičajene. Kafkina groteskna proza na granici halucinacije i zbilje nepogrešivo nas i dan-danas uvlači u svoj uznemirujući svet, poput odraza u nekom iskrivljenom ogledalu, za koji nismo sigurni da li je travestija, proročki lucidna dijagnoza… ili i jedno i drugo.

Jedne večeri prijatelj mi je pozajmio zbirku pripovedaka Franca Kafke. Vratio sam se u pansion i počeo da čitam Metamorfozu. Prva rečenica umalo me je oborila s kreveta. Bio sam jako iznenađen. Pisalo je „Kada se Gregor Samsa probudio jednog jutra iz nemirnih snova, primetio je da se u krevetu pretvorio u ogromnu bubašvabu.” Pročitavši to, pomislio sam kako nikome nije dozvoljeno da piše takve stvari. Da sam znao da jeste, krenuo bih mnogo ranije da stvaram. Istog tenutka počeo sam da pišem kratke priče.

Gabrijel Garsija Markes

Ako Kafka želi da izrazi apsurd, on će iskoristiti konzistentnost. Znate priču o ludaku koji je pecao u svojoj kadi? Psihijatar ga je pitao da li grizu, na šta mu je ovaj grubo odgovorio: „Naravno da ne, budalo, pa to je kada.” Ta anegdota je stara. Ipak, ona može objasniti do koje je mere apsurd povezan s dekadencijom logike. Kafkin svet zaista je neobjašnjiv univerzum u kome čovek sebi dozvoljava luksuz mučenja pecanja u kadi znajući da ništa neće uloviti.

Alber Kami

Dejvid Linč


Čitalac mora da probudi dečju naivnost kako bi se prepustio surovoj sili Kafkinog univerzuma. Zato je, u Kafkinom slučaju, prvo (naivno) čitanje, obično i najadekvatnije.

Slavoj Žižek



Jedini umetnik koji bi mogao da bude moj brat jeste Franc Kafka.

Dejvid Linč

Kafkine pripovijetke su obilježene strahovima i nervozama ljudske egzistencije. Maleni čovjek, koji dominira njegovim pripovijetkama, bori se sa svojim strahovima i bezizlaznošću pokušavajući da pronađe bar malo ljubavi. Pripovijetke su oblikovane tako da savremeni svijet u njima prepoznaje svoj lik. Celokupne pripovetke su priređene po hronološkom nizu. U ovoj zbirci objavljena su neka od Kafkinih najboljih ostvarenja: Preobražaj, Presuda, U kažnjeničkoj klupi...

Franc Kafka 1883-1924, јеdan od največih pisaca u svetskoj literaturi, stvorio je u svom najplodnijem periodu Presudu, Preobražaj, Ameriku i, u svojoj tridesetoj godini, Proces, možda najvažniji roman XX veka. Proces ima zagonetnu strukturu sna i, маda fragmentaran, nikad ne prestaje da fascinira čitaoce; ova knjiga predmet je nebrojenih studija i različitih tumačenja, ali nesumnjivo u nju je utkano mnogo iz ključnog razdoblja Kafkinog života. Da bi se Proces bolje shvatio, neophodno je pročitati Kafkine dnevnike i pisma. Novi prevod procesa inspirativno traži ponovno čitanje ovog velikog romana.

„Cela ova literatura je jurišanje na granicu, i ona bi se, da se cionizam nije umešao, lako mogla razviti u neko tajno učenje, u neku kabalu. Začеci toga postoje. Istina, tu se traži neki neshvatljivi genije, genije koji će ponovo uvrežiti svoje korenje u stara proleća ili stara proleća ponovo sazdati, svim tim neće se istrošiti, nego tek tada početi da se troši…“

iz Kafkinih dnevnika

Spasitelj neće doći poslednjeg dana nego sutradan!

„Mislim da bi Tamnica mogla biti knjiga koja bi zadovoljila rupu koja me, gutajući sebe, iznutra jede“, piše Kafka. Da li to znači da je Kafka nameravao da sačini knjigu, ili čak roman o Tamnici? Može biti. Uostalom, tamnice i zatvorenici su prisutni i u Kafkinim najpoznatijim sastavima: ova zbirka, međutim, donosi nepoznato gradivo, a koje je već po sebi ogromno sazvežđe. Iz piščeve rukopisne ostavštine, sa usredsređivanjem na manje znane stvari, ovde su sakupljeni nacrti, fragmenti, zapisi, koji se posredno ili neposredno mogu odnositi na još jedan od Kafkinih neostvarenih poduhvata.

Sad imamo tragove na osnovu kojih možemo barem da žalimo za nenapisanim, ali i da nas oni ispunjavaju i podstiču u zamišljanju kuda vode.

“Prikazujući, vizionarski, kroz ovu izvanrednu psihološko-socijalnu, a nadasve imaginarnu - umetničku studiju, apsurdnu stvarnost društva u nastajanju, naglašavajući patetiku do granice sarkazma, Kafka nam omogućava da uvidimo da se tu ništa nije promenilo – ni sada, kada je to društvo u raspadanju.
Sarkazam, gorki humor, parodija tzv. `američkog sna` stalno su prisutni i jačaju kako roman odmiče i kako glavni junak sve više utanja u glib užurbane i bezobzirno ambiciozne, i po individuu razarajuće američke košnice.
Fantastičan je, na samom počeku romana, prizor kipa boginje slobode s podignutim mačem umesto baklje! - što je prvo što Karl Rosman, glavni lik romana, ugleda kada uplovi u njujoršku luku.
Došavši iz Evrope s teretom “krivice”, ovaj šesnaestogodišnji dečak se, kroz rad i trud, nada iskupljenju i novom životu u novoj “obećanoj” zemlji. Ono što međutim u Americi doživljava jesu konstantne nepravde, zle namere, bezizlazne situacije, susreti s nemoralnim osobama...Naime, tu, u toj (imaginarnoj i literarnoj, a stvarnoj) Americi, svega ima, osim – dobra. (I) to je Amerika!
Ovaj prvi, i takođe nedovršeni, Kafkin roman, još uvek slikovit i pikantan u opisima, još u traganju za kasnije utvrđenim stilom šture jednostavnosti, pokazuje nam svu raskoš Kafkina talenta, i uvodi nas u proces njegova genija.”

Sedamnaestogodišnji Karl Rosman isteran je iz roditeljskog doma i otpremljen u Ameriku zbog nesrećnog seksualnog čina sa služavkom, koja je rodila njegovo dete. Već od prvih redova romana vidno je da Kafkina Amerika nije i ne može biti stvarna Amerika Kafkinih savremenika: kip boginje slobode koja diže mač umesto baklje biće prvo što će mladi Rosman ugledati iz prekookeanskog broda kada uplovi u njujoršku luku. Čitalac je tako namah uveden u Kafkin groteskni, izobličeni svet u kojem se zlosrećni junak bori sa bremenom imaginarne ili stvarne krivice. Očekujući iskupljenje u obećanoj zemlji, Rosman pokušava da se obrazuje i da upornim trudom i radom popravi svoj položaj u društvu. Njegovi pokušaji ostaju bez uspeha. On putuje od mesta do mesta, sreće putnike i nitkove, upada u bezizlazne situacije, trpi nepravdu. Ali ma kako mračne bile neprilike u kojima će se naći junak Amerike, Kafka nikada ne gubi svoj smisao za humor, a Amerika kao svojevrsna parodija „američkog sna“ pruža nam zapanjujuće modernu i vizionarsku predstavu užurbanog masovnog društva.

Amerika nije ni najčitaniji ni najbolje proučen Kafkin roman. To nesumnjivo proističe iz činjenice da u tom svom prvom romanu on u svojim razmišljanjima ne ide do kraja. Daleko smo još od stroge jednostavnosti Zamka. Kafka će se kasnije odreći slikovitosti, patetike, svih onih ukrasa koji u Americi još uvek odvraćaju pažnju od bitnog. U romanu imamo traženje tona, mnoštvo likova, mešavinu stilova; on ispoljava zanatsku umešnost zbog koje mu je autor kasnije strogo sudio, ali koja ga čini i prijatnijim i bar naizgled, najpristupačnijim od svih Kafkinih dela.

Franc Kafka (1883-1924) stoji među nevelikim brojem pisaca čije je stvaralaštvo dalo pečat modernom pripovijedanju. Knjige, pisao je Kafka jednom svom prijatelju početkom 1904. godine, nisu tu da nas čine srećnim. Ljudima su potrebne knjige koje budu kao udarac pesnice po glavi, „knjiga mora da bude sjekira za zaleđeno more u nama”. U Kafkinom djelu nije se lako snaći. Kroz zagonetne tekstove nisu sigurni vodiči ni obimne studije njihovih dobrih poznavalaca. Jedan od njih, Hajnc Policer, pisao je da posle četrdeset godina bavljenja Kafkom vjeruje da su njegove parabole principijelno nedostupne tumačenjima. Pitanje je koliko je ovo utjeha čitaocu. Izvesna, ipak, jeste. Već decenijama Kafkino djelo fascinira i izaziva da mu se priđe iznova. Sigurno ne samo zato što je to moda. Riječ je o piscu koji je doista na svoj način rekao nešto bitno o čovjeku našeg vremena. Franc Kafka je, bez ikakve sumnje, jedan od najznačajnijih i najdalekosežnijih svjetskih pisaca XX veka.

Posljednje, a možda i najznačajnije djelo Franca Kafke.

Radnja romana se dešava u selu kojim dominira dvorac. Vrijeme kao da je stalo u ovom zimskom krajoliku i gotovo sve scene se dešavaju u mraku. Roman počiva na dvijema tezama: jedna je osjećaj beznačajnosti i nemoći pojedinca u nepoznatoj sredini, a druga je skrivena moć vladanja nad drugima. U prvoj tezi oličen je glavni junak, geometar K., koji pokušava da prebrodi osjećaj beznačajnosti i izgubljenosti nakon samo nedjelju dana boravka u selu. On pokušava da se izbori sa tajanstvenim zamkom, koji upravlja selom i koji ne dozvoljava da mu se iko približi osim par službenika koji idu po selu i skupljaju podatke za...

Geometar K. neće odustati od borbe, ali će na kraju posustati i umrijeti od iscrpljenosti. Tako je, ukratko, prema navodima Maksa Broda, kome je to Kafka usmeno povjerio, trebalo da se završi u to vrijeme nedovršeni roman Zamak.