Uspon Živorada Nedeljkovića predstavlja stišan, pa samim tim i sabran glas o osnovnim stvarima, o prepoznatim i čistim elementima svakodnevice.
Objavljujući da „nisam siguran da znam šta je pakao“, ali da „dobro znam šta je milost“, što je danas uistinu retka objava, poetički um ovih stihova otkriva vlastite izazove u misteriji malih stvari svakodnevice, porodičnog života i individualnih ozarenja, na tvrdoj zemlji gde produhovljenost, ipak i uprkos svemu, odzemljuje i, pri tome, utvrđuje u višim razlozima, gornjim relacijama, svetlim principima i jasnim duhovnim uporištima.
